Sav je narod zemaljski zaboravio da razmišlja. Njegove su misli postale eho tuđih misli, reči, učenja; pozajmljenih i ukradenih u nedostatku sopstvenih. Neznanje retko preskače koji naraštaj i širi se vrlo lako, krvlju, čak i vazduhom. Ljude u tom blaženom stanju ne zanima mnogo lepota umetnosti i književnosti, njihove volšebne priče niti bogaćenje uma. Kao pripadnica takvih visoko intelektualnih redova, književna reč ljudima postaje strana i nepojmljiva.
Kakva je zapravo moć reči? Sklonimo na stranu veru, krv i rod, novac i odeću, sve što nas razlikuje, pa možda ponovo samo prividno spoji. Sve što komplikuje i mrsi bratske ili narodne veze. Lako je to učiniti. Jedino um genija uvidi jednostavnost iza takve maskarade.
Književnici su ljudi sa vizijom. Uzimaju čitavo čovečanstvo pod okrilje svog plemenitog čina. Zahtevaju da se govori, da se čita i piše. Sirova reč sve da nas spaja. Ljudima je potrebna umetnost i mašta, kako bi bistrili svoj um i lakše i lepše voleli. Mladi ljudi da se uče svetu, kako bi znali šta da žele. Da se niti njihovih želja i snova razvuku daleko, da se prepliću sa vizijama mladih ljudi iz svih delova sveta, da se uče i da stvaraju. Njihova sloboda se ne sme ograničavati. Ne smeju ostati zaglavljeni između neistraženih mogućnosti i njihovog prirodnog nahođenja. Neljudski bi bilo ostaviti ih da biraju između to dvoje.
Kreativno stvaralaštvo se mora prilagođavati beskrajnim horizontima ljudskog uma, tu je da olakša osvajanja i napretke.
Svi će se ljudi bolje razumeti u svojoj novootkrivenoj pameti. Poklapaće im se shvatanja i težnje. Ili će biti podstaknuti na konstruktivna neslaganja i prepirke. Koračaće ulicama punijih srca i bistrijih pogleda. Oči će im videti mnogo dalje od haotične šume gluposti na koju su prethodno bile osuđene. Svaki će čovek moći da živi svoje pune potencijale.
Velika je želja svakog književnika da svojim sunarodnicima, svojoj braći, rečju osvetli put kroz mrak u kojem se skriva. Da sruši zidove razdora i verskih predrasuda i posadi seme prosvetljenja.
Da otpočne doba ljudskog znalačkog carstva.
Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama. Njen svojevrstan pristup modi gospođica deli sa svetom na blogu Modern Giraffe.
