Kada odete negde u inostranstvo i upoznate ljude koji nisu iz vaše zemlje, obično započnete neku konverzaciju. Osim ako ste Flamanac. Flamanci prećutno ignorišu ostale ljude u prostoriji. Ha-ha-ha, još jedna šala o stereotipima! Priča se, a na nama je da poverujemo ili ne. Lepše je kada ne robujemo predrasudama.
Naše male, internacionalne razgovore obično započinjemo pitanjem: “Kako se zoveš? Odakle si?”. Da,da, to je najvažnija stvar koju treba znati o osobama koje tek upoznajete. Ne šta vole da rade i šta ih čini srećnim, već isključivo odakle ovi stranci dolaze. Jer, zaboga, to već govori skoro sve o njima. Odgovor na ovo pitanje može biti izvor veoma interesantnog i stereotipnog razgovora.
– Argentina? Vau! Naučićeš me da igram tango?
– Rusija? Ooo, vodka, vodka!
– Grčka? Divno more, ali kako vam je sada? Uspevate li da preživite u toj krizi?
Ovo poslednje se Nemac obratio Grku. Grk se nasmešio uz grimasu. Niko ne voli ove stereotipne replike. Ja gledam, smeškam se i pitam se šta će mene da snađe. Već se spremam da preuzmem svu krivicu za takozvane loše odluke moje zemlje i svih predsednika. Možda se ja u vreme tih odluka nisam ni rodila, ali ko mi je kriv što dolazim iz Srbije. Osmehnem se, trepnem i držim dostojanstveno. Pa ajd’ sad, pucaj! Nema mi druge, daleko su vrata.
– Ti mora da si Šveđanka! Ne? Pa plavuša si. Onda Ruskinja. – mig i šeretski osmeh.
– Dolazim iz Srbije.
Načuljili su uši i, možda mi se učinilo, napravili facu neprepoznavanja. Već očekujem da izgovore Sirija, Sibir, a nadam se da je to samo zbog glasne muzike i mog glasa koji me izdaje.
– Iz Srbije! Beograd! – pustila sam glas. Ako opet načulje uši reći ću Novak Đoković, pa nek im ječi u glavi. Kao što smo 2002. godine vikali košarka!
– Aaa, lud provod u Beogradu i lepe srpske žene. I naravno, broj jedan Đoković! – sami su shvatili.
Svi su podigli čaše u to ime. U Novakovo ime. Čak i neki Španci. Bolje po mene, Švajcaraca nije bilo u blizini.
Lepše je bez predrasuda
Toliko. Meni lepo, njima lepo. Niko nije pitao o stanju u državi. Verovatno su im dosadili ti ozbiljni razgovori za odrasle, a još je verovatnije da su mislili da bi bespotrebno izgubili vreme pričajući sa plavušom o politici. Stereotip! Štiklirano.
Jednoj drugarici su stalno govorili da je iz Irske, jer samo Irkinje imaju riđu kosu. Kada se prefarbala u plavo onda je bila iz Skandinavije, verovatno Šveđanka. Plavuše su iz Švedske. Stereotip! Štiklirano. Samo zato što je isuviše niska da bi bila džin iz Holandije. Džinovi su iz Holandije. Stereotip! Štiklirano.
Britanci su pijani, polugoli huligani i uštogljeni snobovi. Stereotip. Štiklirano. Kako mogu biti istovremeno uštogljeni dok u pijanom stanju skidaju odeću sa sebe?
Nemci su vredni, superefikasni i disciplinovani. Stereotip. Štiklirano. Mada, i sami Nemci priznaju da jesu takvi baš da bi sačuvali ovaj stereotip o sebi.
Italijani su najbolje obučeni muškarci i imaju istančan ukus kada je moda u pitanju. Stereotip? Istina? Štiklirano.
Negde sam pročitala da se u osnovi stereotipa nalazi pogrešna i neopravdano široka generalizacija, te da se svaki grupni stereotip koji sadrži emocionalno negativno ocenjivanje neke etničke, rasne, verske ili socijalne grupe tumači kao predrasuda.
Zašto bi nas zemlja iz koje dolazimo i naše poreklo definisalo kao ličnosti? Živeli bi u mnogo boljem svetu kada bi mogli da posmatramo jedni druge samo kao različite individue a ne kao naciju.
Zato, manite se predrasuda! Lepše je kada im ne robujemo!
Izvor fotografija: cutcuster.com
Zorana Cvetković – brbljiva devojčica u duši satkanoj od suprotnosti- rođena u minut do dvanaest poslednjeg dana u godini a užasava je stav „završiću to kasnije“. Plaši se visine a neostvarena želja joj je skok padobranom. Zimsko dete koje obožava sunce i vrelinu. Ne želi da odraste. Slatkiši, lepo pisana reč, ljubav i moda- tako malo za sreću treba.
