Šta misliš ti, moja najbolja ja? Gledaš li me sa visine, vrteći glavom neodobravjuće? U fazonu, daaaaj, možeš ti to bolje. Ili si samo nestrpljiva da se samorealizuješ? Ili ne misliš ništa, kao svako prosvetljeno biće i jednostavno se ispoljavaš, svaki put kada se stvore uslovi? Kad sam svesna, prisutna, budna, uključena, otvorenog uma.
Ono najbolje u meni sam ja sama, jednako kao i ono najgore, kaže mi moja mudrost. I sumanuto je pokušavati da ostanem samo na jednoj strani materijalizacije, da ne ostvarujem celu sebe, nego samo svoje najbolje performanse. Zato što sam ljudsko biće, a ne robot, čija je svaka naredna verzija naprednija od prethodne.
Dakle, izvinjavam se za grube reči. Ne nerviraš me ti. Nego činjenica da u očekivane ljudske slabosti sa kojima moramo da računamo, spada i pogrešno razumevanje i tumačenje najboljih koncepata. “Najbolja verzija sebe” je dobar koncept, možda ne najbolji, ali sasvim razumljiv zapadnjačkom duhu lišenom duhovnosti. Osim što podrazumeva da postoji i najgora verzija, odnosno, da prvobitni model nije dovoljno funkcionalan, zvuči praktično i delotvorno, kao usisivač. A možda može i da se kupi na akciji. Samo što radi samo kad se uključi. I kad prilegneš na njega i prošetaš ga po prašnjavim ćoškovima.
Niko ko nije dokon ili opsesivan, ne usisava svakog dana.
Ne zanima me model “Alex turbo 2020”, jer i ovaj neunapređen se dovoljno često uključuje i prosto blista. Ne pazarim najbolju verziju sebe, jer mi se ne sviđa koncept koji me deli i stepenuje od najgoreg ka najboljem. Sve sam to ja, živa bila.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Aleksina Đorđević
