Introvertne osobe stalno preispituju sebe, sumnjaju u svoju vrednost, svoje potrebe, stavove, reakcije – rastu sa porukom da okolina nije baš zadovoljna njihovim ponašanjem i da nešto (tajanstveno) sa njima nije baš u redu, da su „mimo sveta“ i da treba da se trude da se uključe i prilagode. Teško je nositi se sa sumnjom u sebe, zbog koje se uz introvertnost razvija anksioznost, ali snaga introverta i jeste u sposobnosti dubokog preispitivanja i poniranja u suštinu. A cilj je da prihvatite sebe i razrešite destruktivne sumnje, koje ne dovode do toga da bolje poznajete i više volite sebe. Pre svega, odbacite stereotipe – nisu svi introverti povučeni, stidljivi, tihi, nedruštveni, niti su svi ekstroverti bučni i naporni tragači za pažnjom. U društvu je uloga ekstroverta transparentna, smatra se da dobar vođa mora biti ekstorvert i da je introvertnost neprijatna mana, koju treba korigovati. To nije istina, ili barem, vrlo često nije istina. Počnite da pronalazite svoju istinu, raščišćavajući sa ovim pitanjima.
Zašto mi je bolje u samoći (da li nešto nije u redu sa mnom)?
Verovatno ne uživate u usamljenosti. Ali nalazite utehu i mir u samoći. A usamljenost i samoća su različita stanja. Usamljenima nedostaje društvo drugih, a oni koji biraju samoću, u njoj se osećaju opušteno, bezbedno i mirno. Socijalne interakcije su iscrpljujuće za introvertne osobe, a samoća im pruža ono što im je neophodno da bi se regenerisali, odmorili, napunili baterije. Ako osećate čežnju za tišinom svoga doma i jedva čekate da petak uveče (kada drugima počinje vikend i provod) provedete u trenerci, sklupčani na kauču, uz omiljenu knjigu, film, seriju, da isključite telefon i odahnete, to nije pitanje normalnosti, nego potrebe. Za vas je ta potreba sasvim normalna i morate je ispuniti, da biste bili mentalno stabilni i fizički zdravi. Samoća je vreme u kome se posvećujete sebi, osećate sebe, procesuirate sadržaje i radite na sebi.
View this post on Instagram
Zašto toliko razmišljam?
Da biste procesuirali sve ono što doživljavate, osećate i primate, što vas uznemirava i opterećuje, provodite mnogo vremena razmišljajući. Vi ne možete da neko osećanje, pomisao, uznemirujući događaj, prosto gurnete u stranu i bacite se u vrtlog života, vi se bacate u vrtlog sopstvenih dubina. Ponekad, to je iscrpljujuće, ali ne možete prestati da o nečemu razmišljate, dok ne sagledate sve aspekte i dok ne steknete zadovoljavajuću perspektivu.
Zašto nemam više prijatelja?
Čovek ne može imati mnogo pravih prijatelja, prijateljstva prolaze test vremena i promena, neguju se i istrajavaju, dok se neka gase, a neka nova se stvaraju. Ekstrovertne osobe koje imaju mnogo prijatelja, veroatno imaju mnogo socijalnih interakcija, korisnih i konvencionalnih kontakata, koje održavaju u različitim prilikama i aspektima. Imaju prijatelje sa kojima izlaze, neke druge sa kojima prave izlete, treće kojima se obraćaju kada su im potrebne sitne usluge… Ni oni nemaju više od dvoje, troje prijatelja koji ih dobro poznaju i koji su dobrodošli u svakoj situaciji, kojima se poveravaju i sa kojima mogu da podele bilo šta. Vaši prijatelji – oni koji ne pokušavaju da vam nametnu druženje petkom uveče, kada vi samo želite da se zatvorite u svoj svet – vole vas i cene zbog vaše sposobnosti slušanja i analize, zbog toga što duboko osećate i duboko promišljate i što sa vama mogu da razgovaraju o svemu što ih muči i interesuje, bez bojazni da ih nećete razumeti ili ćete ih osuditi. Verovatno i vi to isto osećate prema njima i jasno vam je da je to retko i dragoceno osećanje.
