Obično vas zasipaju frazama, koje vam ništa ne znače, ili sa zagonetnim osmehom na licu izgovaraju stvari koje vas plaše i razdražuju. Pritom, često prećutkuju ono važno, što bi vam bilo od praktične pomoći u teškim trenucima. Govoriće vam da treba da spavate kad beba spava – što je razuman savet, kad beba jednom uhvati ritam i znate kada će spavati, pa prilično možete da se orijentešete prema tome, ali što često nije izvodljivo, jer ćete želeti da prosto malo zaboravite da ste mama, dok beba spava, ili ćete hteti da sredite rusvaj kojim nemate vremena da se pozabavite, jer ste preokupirani brigom o bebi. Bolje bi bilo da vam kažu da ćete želeti da uzmete pauzu od majčinstva, što generalno nije moguće, ali jeste izvodljivo na kratko, kad beba najzad zaspi (pre nego što se i sami sručite od umora) – ili da se ponude da vam čuvaju bebu kako biste se našminkali i izašli sa prijateljicom na kafu (što često zaista deluje kao nedostižan provod, a kad ga najzad organizujete, osećate se tako divlje, da vam to izaziva monumentalnu grižu savesti – ostavili ste dete, da biste sedeli u nekom kafiću, svašta!).
Govoriće vam da ćete sve zaboraviti (misleći na porođajne muke) kad ugledate svoju bebu i privijete je na grudi, umesto da vam kažu da ćete se osećati kao fabrika mleka i da će vam se osećanja smenjivati od ponosa što imate mleko koje štrca na sve strane, do stida zbog fleka koje odjednom počnu da se šire, kad mleko nadođe i krene spontano da prska, probijajući sve zaštitne barijere. Takođe, niko vam nije rekao da bebi zaista morate strpati bradavicu duboko u usta, da bi ona refleksno napravila vakuum i počela da sisa – bićete zapanjeni kad vam babica to pokaže, ili krajnje frustrirani što nikako ne uspevate da podojite svoju bebu, ako vam ne pokaže odmah.
Za vreme trudnoće, preporučivaće vam da se stalno mažete da vam koža ne bi popucala i stvorile se strije (a one će se ipak stvoriti, ako vam je takav kvalitet kože, inače nisu obavezne), govoriće vam o bolnim i otečenim stopalima i možda će vas upozoriti da će vam se stalno piškiti, ali niko vam neće reći da će vas stomak od početka stalno boleti i da ćete imati osećaj kao da upravo treba da vam krene menstruacija. Kad počnete da osećate taj poznati bol u donjem trbuhu, uplašićete se da nešto nije u redu i da se vaša materica sprema da prospe svoj sadržaj, dok sami ne zaključite da je logično da imate bolne senzacije, jer se materica širi i dok vam neko ne objasni da postoji i ligament koji podupire matericu, koji se isteže i stvara bolan osećaj, koji je ponekad oštar, pri nekoj iznenadnoj kretnji.
Možda planirate normalan porođaj i radite sve pripreme, učite o fazama porođaja, vrstama kontrakcija, naponima i disanju i usredsređeni ste na to. Ali, carski rez nije uvek izbor, ponekad služi onome zbog čega je i izmišljen – da se spase život, jer je prirodan porođaj naišao na neku nepredviđenu prepreku. Dakle, potrebno je da znate i kako se izvodi carski rez, koliko se od njega porodilja oporavlja i šta to praktično znači – u smislu uzimanja hrane, odlaska u wc, kao i držanja i dojenja bebe.
Takođe, niko vam ne govori kako ćete se osećati nekompetentno, bespomoćno i sluđeno kad beba ima grčeve, kad ne možete da je umirite, kad neće da spava, kad plače i vrišti, a vi ne znate šta joj je, jer još niste naučili da razlikujete razne vrste plača i da čitate bebine signale.
