Žene se ne suočavaju sa dodatnim komplikovanjem svog emotivnog života, kao što je “zabrana” plakanja i lakše dozvoljavaju sebi ovaj emotivni ventil. Ali, imamo drugi problem – gomila obaveza i zahteva života zahteva od nas da stalno budemo delotvorne i sabrane, pa zato često nemamo vremena i dovoljno privatnosti da se isplačemo i olakšamo sebi. Zbog toga ponekad dolazimo u situaciju da ne možemo da se zaustavimo, jer je brana pukla u najneprikladnijem trenutku, ili da moramo da zadržimo suze, da ne bismo uznemirile ljude oko sebe. Stručnjaci nas upozoravaju da je plakanje veoma važno, jer održava našu mentalnu snagu i kanališe stres i da ne treba da “gutamo” suze, već da ih isplačemo, kad god imamo prlliku.
Plakanje je katarzično i smanjuje stres. Istraživanja su otkrila da suze izazvane emocijama imaju drugačiji sadržaj od onih koje nam cure kad duva vetar, ili kad seckamo luk – emocionalne suze sadrže daleko više proteina nego druge. Takođe, one sadrže hormone stresa, a to znači da ih na taj način izbacujemo iz organizma. Fizički proces plakanja uključuje grčenje mišića, ubrzano disanje i suze, a tokom tog procesa telo se naizmenično napinje i opušta i tako otpušta stres.
Plakanjem oslobađamo osećanja koja su suviše snažna i preplavljujuća da bismo mogli adekvatno da ih izrazimo na bilo koji drugi način. Takođe nam pomaže da budemo svesni tih emocija i da se sa njima suočimo, jer ako ih potiskujemo, dovešće do anksioznosti i depresije. Ljudi koji ne mogu da nađu olakšanje i emotivni izraz u plakanju, često se okreću destruktivnim i kompulsivnim ponašanjima, kao što je prekomerno konzumiranje alkohola, droga, promiskuitet… Veoma je važno da se suočimo sa svojim osećanjima, jer to osnažuje našu mentalnu strukturu, angažujući našu hrabrost i svesnost.
