Pre izvesnog vremena jedan poznanik mi se požalio, kad sam ga pitao kako je, da ima veliki problem i razmišlja da ga reši tako što će početi da uzima plavu pilulu, da ne kažem, bože me prosti, vijagru. Osim trenutne zbunjenosti, jer se radi o mom vršnjaku, nije mi dao da pokupim vilicu sa asfalta i nastavio je da obrazlaže problem. Češće kukanje ovih dana je o maloj plati ili šefu kretenu, ali o “dizanju”, jok. Ima stalnu devojku i još jednu sa strane i ne može sve da postigne, boji se da neće opravdati očekivanja. Čekaj, reko’ , majstore, ne radiš u Kolubari pa da moraš da prebaciš normu!??! Da, ali, kaže, one očekuju od mene da uvek kvalitetno odradim posao. Opet, reko’, koči!! Pričamo o seksu ili o kopanju bunara? Da malo opustim situaciju kažem, rasporedi ih malo, proredi, ne mora baš obe u isti sat da stanu. Na šta čovek mrtav ‘ladan odgovara, šta ti misliš ako mi se desi da mi se ne digne ili ako ona ne bude zadovoljna – kakav ću utisak ostaviti? Tu sam već frustriran i osim utisak – čovek a ne mašina, nisam imao šta da dodam, ali sam prećutao taj odgovor i rekao mu da samo ne oduži kad uđe u apoteku i da ga nije sramota što uzima vijagru, jer možda ima neko ozbiljno bolestan posle njega i stoji u redu da kupi lek. Rastadosmo se mi tako, a meni nad glavom stoji ogroman znak pitanja i onaj balončić iz stripova sa tekstom: “Zašto strejt muškarac koji je nedavno napunio trideset mora da koristi vijagru? “. Ograđujem se, ne znam kako to funkcioniše kod gej populacije.
Kapiram da mi kao narod volimo da preterujemo u svemu, a posebno kada je seks u pitanju. Sigurni smo da niko ne “zakiva” bolje od nas, pa čak ni oni likovi iz pornića kojima je to posao. Ono što mi smeta u ovoj postavci stvari je loš temelj. Valjda u toj igri ispod čaršava svi treba da budemo zadovoljni, a ne da bilo ko vodi računa o umetničkom dojmu i tirkiznim šljokicama. Tu je sad, naravno, neizbežan detalj rekonstruisane scene mog drugara u trikou sa šljokicama i stručni žiri, sa sve Milkicom Banović na čelu, koja mu daje ocene za tehničko izvođenje i umetnički dojam. Sudija iz Poljske dao je najnižu ocenu, jer dvostruki aksl i nije baš bio najbolji.
Iz ove perspektive totalno dovodim u pitanje tekovine seksualne revolucije šezdesetih. Drugarice i drugovi, pa jesu li se za to naši preci borili? Da li se džabe valjala ona silna američka omladina u blatu Vudstoka da mi danas zamenimo uloge naših baba i deda? Pu, pu… daleko bilo…
Prema svoj raspoloživoj istorijskoj građi, koja se uglavnom oslanja na film i muziku, deda je mislio da je seks nešto što muškarci vole, a žene trpe, i generalno ne traje dugo. Ne vratilo se! Zašto danas muškarci idu u krevet sa većom tremom nego kad se nekad išlo na vozački ispit? Valjda smo krenuli u pravcu jednakosti polova i/ili orgazama?
Tehnologija je napredovala, internet brži i dostupniji, i samim tim i pornografija je postala rasprostranjenija. Što kaže pesma “i pop je živo biće pa gleda porniće!”… šta tek onda o ženama da pričamo? Opet dolazimo do priče o tremi. Šta ako ne bude dobar kao onaj sa snimka? Pa šta ako i ne bude?!?! Živ čovek, događa se svima da omanu! Znaju naše žene jako dobro da one stvari, što bi rekli puritanci, mogu da traju celu noć, a mogu da budu i svedenije na manje vremenske forme bliže produžecima u košarci – pet minuta. I one imaju glavobolju kao izgovor koji “pali” uvek. Dešava se svima.
Sa druge strane, ne nabijajmo sami sebi tenziju da ako baš umetnički dojam svaki put ne valja da će nešto katastrofalno da se desi. Neće! Nema poljskog sudije koji ocenjuje. Tu ste samo vas dvoje i uživajte, koliko god da traje. Ako ne može baš odma’, moći će za 15 minuta, pola sata, sutra – prekosutra, najkasnije ponovo. Big deal!
Zašto mora, pre nego što se uvuče pod pokrivač, prosečan strejt muškarac da razmišlja kao pred poslednji ispit na faksu i o tome da li će da ga ubode kombinacija pitanja ovaj put ili će mu se profesor zahvaliti i kazati vidimo se u sledećem roku? Nismo mi neke dede od 80 i kusur godina i sa slabom čukom da nam se bez vijagre ne diže više. Momak, mlad, zdrav, prav, “volu rep da iščupa” i pije vijagru? Mani se, bre, treme i hemije. Ako već moraš da se vadiš iz nelagodne situacije, bolje da lažeš da te boli glava i da ne možeš zbog toga nego da gutaš razna sranja. Nije sve u pornićima, ima nešto i u ljubavi.
O pilatesu, teretanama i vežbama oblikovanja za muškarce ćemo drugi put.
Vedran Ivanković je novinar, PR menadžer, producent, kuvar i još po nešto. Voli da pametuje, zato valjda ovoliko i piše. Kaže: “ Da nije neko uzeo pre mene nadimak Bedno piskaralo, zamenio bih Lajavog krelca na koga podsećam s vremena na vreme.”. Činjenice su svetinja, komentari su slobodni!
