Žensko ne može da vozi auto koristeći načela svoje ženske prirode. Kad sedne za volan, mora da se pretvori u vozača sa vrlo dlakavim mudima i lovačkim refleksima, koji se uzda u svoju procenu, ne okleva u preticanju, dodaje gas kad neko čeka da on prođe kako bi skrenuo, ne kilavi na raskrsnicama i ume da se parkira u rikverc i izmanevriše, ako mu je neko drugi, manje vešto ili manje kolegijalno parkiran, ostavio jedva dovoljno mesta za provlačenje.
Daleko od toga da svim muškarcima vožnja ide bolje nego ženama, ali njih nikada nećete videti kako popravljaju šminku koristeći retrovizor, dok čekaju na semaforu.
Muškarci prave drugu vrstu gluposti. Skloni su da besomučno gaze gas i kočnicu i da vožnja liči na trku, a da onaj ko se vozi sa njima ne može nijednog trenutka da se opusti, jer mu glava stalno leti napred-nazad, stomačni mišići se stežu, a stopala sa zarivaju u patosnice. Oni ponekad voze kao budale, a udobnost onih koje voze ih uopšte ne zanima. Posle se pitaju kako to da deca povraćaju u kolima samo kad ih oni voze.
Takođe vole i da razgovaraju telefonom, kao da ne znaju da nisu sposobni za multitasking. I još, radije će voziti pripiti, nego da volan prepuste svojoj treznoj polovini, koja je, inače, plavuša za volanom.
E, sad, da li je gori pripiti lovac na kilometre ili totalno strejt plavuša iza vetrobrana?
Ne znam. Njemu je vožnja u krvi, barem koliko i alkohol. A njoj je vožnja poslednja briga dok je za volanom.
Ona razmišlja o tome kako dobro izgleda i kako bi još bolje izgledala da vozi onaj mali crveni sportski auto, kao u holivudskim filmovima (zna ona da je to porše, ali zar je bitno?), pa da veže široku cvetnu ešarpu preko šešira i mogle bi ove iste naočari, baš su tripozne.
Zašto je legao na sirenu onaj prostak iza nje, ona nema pojma, ali nervira je zvuk. Ne pada joj na pamet da on trubi njoj, jer stoji nasred puta i zaljubljeno se ogleda u oba retrovizora.
Ko ti dade volan?!
Njen stav je da svi drugi treba da paze kako voze i da dobro gledaju svuda oko sebe. Ona ne mora. Iz nekog razloga, ona ne mora ništa što uključuje razmišljanje, uviđavnost, kolegijalnost, poštovanje pravila, pa čak ni osnovno poznavanje pravila.
Jebo te, ko ti dade volan je psovka koju je u potpunosti zaslužila, ali koja je uopšte ne dotiče. Mislim, kako ste vi položili vožnju?
Dakle, kad je vožnja u pitanju, poptuni sam šovinista. Ako žena nije u stanju da se ubaci u kamiondžijski mod čim pomisli na kvačilo, ne treba da vozi. Kad voziš, ima da pratiš aktivno situaciju na drumu, da svaki čas proveravaš retrovizore i da pritom uopšte ne primećuješ kako su ti obrve zrele za šišanje i kako danas nemaš podočnjake, ali se ona bubuljica na čelu baš vidi.
Gledaš i paziš, jer ne znaš koliko je plavuša za volanom ispred, iza i pored tebe i kad će da im dune da stanu bez ikakvog upozorenja ili da krenu na vas, jer su zaboravile da su za volanom. Ili kad će da zadremaju, jer su malo više popile, a vožnja je baš dosadna i uspavljujuća.
Voziš kao u igrici, održavaš nivo adrenalina i psuješ sve po spisku svakome ko ti seče put, pravi gužvu, usporava saobraćaj ili ti se prilepljuje uz gepek.
U devet od deset puta kad nekog vozača sočno opsujem, ispostavi se da je plavuša koja tog momenta ima pametnija posla, svakako.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
