Nije ga volela, ali volela je sebe u njemu. Volela je način na koji se ponaša kada je sa njim. Osmehivala se, jeste ona po prirodi nasmejana osoba, ali ovaj osmeh je bio drugačiji, osmeh sreće, neke posebne. Imala je druge momke, i oni su imali nju, zaljubljivala se više puta, ali joj nikad niko nije izmamio takav osmeh, niti taj neki osećaj. Da ga sad nije spoznala mislila bi da je do sada s drugima imala to nešto.
Pažnja prija, zagrljaj, poljupci i taj poljubac u glavu. Dobropoznati poljubac u glavu koji većina žena voli, jer unosi mir i ljubav. Osećala se lepo. Osećala se voljeno i volela je, iako to nije bila ljubav, ovo je bilo nešto drugo, razvijeno spontano, u trenutku.
