Tako je ona mogla sate i sate da provede razmenjujući poruke sa njim, a da ne skine osmeh sa lica, čak ni da je ne zaboli vilica od smeha. Bilo je uzajamno – videlo se. Bilo je pravo, na trenutke lepo, nestvarno, romantično, a na trenutke žustro i strastveno. Ali bilo je, verovatno sve to u pogrešnom trenutku. Treba da postane pluskvamperfekat, zato što je ona njemu ubrzo postala perfekat, a za nju je to neprihvatljivo.
Mrzi onu otrcanu izreku “sve što je lepo kratko traje”, a još više mrzi kada se obije o njenu glavu i obistini. Mada, razmišljajući o njima, bolje što je stalo, nije izgubilo čar. Znajući njega on bi to upropastio nekom prevarom pre ili kasnije, a to bi bilo još gore. Ne kaže za sebe da je presrećna novonastalom situacijom, ali je srećna što je ispoštovaana u toj priči. Na kraju, ipak je bolje biti sam nego u lošoj vezi. Borba se vodi u njoj. Srećna je što je doživela to nešto, rekoh nije bila ljubav, ali je bilo nešto. Kada se upoznaš s nekim ili se to nešto desi ili se ne desi – njima se desilo, iako je kratko trajalo, bar je trajalo i pokazao joj je da u njoj postoje još neka osećanja, koja su bila očigledno sakrivena ko zna gde. S druge strane besna je, jer je ostavljena na cedilu. Kada je sva njena osećanja razotkrio, otišao je i ona sad nema šta da radi sa viškom emocija. “Bilo je previše dobro da bi trajalo”, još jedna u nizu glupih izreka i ta se obistinila. Kakav užasan osećaj. Gleda ga drugim očima. Kada su se sreli posle izvesnog vremena, nije videla u njemu osobu sa kojom bi opet bila, već vidi prošlost, osobu s kojom je bila. Teško je verovati da su to iste osobe.