Po svim parametrima, on dobija najviše ocene. Sviđa se vašim prijateljicama, mama ga obožava, on je pristojan momak, dobro izgleda, pametan je, ima ambicije i radne navike, odgovoran je… Nema šta da mu se zameri. Nije ni kukavica, ni slabić, ni psihopata i najviše na svetu biste voleli kad biste ga stvarno voleli. Ali morate da priznate sebi da to nije slučaj i da se po svemu sudeći, neće ni desiti. Kad bismo razumom birali koga ćemo svim srcem voleti, život bi nam bio čudesno drugačiji – pre naučna fantastika, nego bajka. Ovako, imate super tipa, svesne ste da ste “ubole premiju” ali među vama je sve nešto mlako i nategnuto i to kao da je više do vas, nego do njega. Iz osećanja krivice, vi se i dalje trudite i upinjete da budete ono što zamišljate da je potrebno da budete pored njega i sve više ostvarujete iritantan nesklad – više horor, nego romantičnu komediju.
Pored njega niste opušteni
Jer igrate ulogu njegove devojke, one koja je u skladu sa njim, koja ga predstavlja svojim stavom, pojavom i ponašanjem i na koju je on ponosan. A to je izgleda neka druga devojka, jer vas iscrpljuje igranje te uloge. Možda ste utripovali da nešto treba da glumite, a možda samo uzalud pokušavate da ispunite njegove standarde i vrednosti, koji nisu vaši. Ako se pored njega nikada ne osećate zadovoljno i mirno, prosto samo zato što ste pored njega, a ne zato što idete na neka značajna mesta i imate neke bitne akcije, možda treba da pokušate da budete to što jeste, pa da vidite šta će se dešavati. Osim ako ne znate tačno ko ste i šta ste, pa tragate za nekim pored koga ćete to otkriti. I tada ste na dobrom putu. Niste ta osoba koju glumite, pokušajte nešto drugo.
