Toplo vam preporučujem da pogledate film “Gola istina” (Ugly Truth) ako već niste. Glavni glumci su baš lepi. Hepi end obezbeđen, žanr pitak i plitak, romantična komedija u najboljem izdanju. Ali u šarenolažastom pakovanju, stvarno se nalazi mnogo gole istine – o stereotipima.
Ona je uspešan producent, poslovna žena, živi sa mačkom i mašta o mister pravom. On je šarmantni bandit, TV voditelj emisije “Gola istina” u kojoj razotkriva porive, šablone, laži i gluposti kojima parovi prikrivaju, ukrašavaju i uništavaju svoje šanse za ljubav. On čak tvrdi da muškarcima uopšte ne treba ljubav i da treba da se okrenu požudi. Naravno, njih dvoje su u sukobu sve vreme i kroz mnogo komičnih obrta, završe izjavljujući ljubav i žvalaveći se – šta, niste hteli da znate kraj? Hahahahaaaa, ali da li postoji neki drugačiji kraj u romantičnoj komediji?
On izlaže muške stavove i čak je podučava vrlo uspešno taktikama za smuvavanje muškarca. Da ga ostavlja da čeka. Da bude zagonetna. Da ga nikada ne kritikuje. Da ne pokušava da kontroliše situaciju. Da flertuje i zavodi i da se ne da olako. Što ga duže držiš na udici, duže će biti zainteresovan i posle glasi jedan od tih saveta. I naravno, mora super da izgleda, kao tempirana seks bomba, ali ne suviše droljasto.
Kao da je scenario sastavljen od tekstova iz ženskih magazina o tome kako ćemo u deset koraka uloviti sasvim pristojno grlo – bez osvrta na šta je bilo posle. Tojest, sa prećutkivanjem svega što svakoj normalnoj ženi padne na pamet, kad neko vreme jaše svoje ukroćeno grlo – na primer, da ga zakolje i pojede. Ili makar uštroji.
Poruka stereotipa ženama jeste da moraju da se privremeno obuzdavaju i da budu neko drugi dok ga ne smuvaju, jer ko bi trpeo ludaču, osim ako već nema kud? Poželjno je da i dalje povremeno budu sposobne da se pretvore u nasmejanu lutku, kad žele da mu istresu novčanik, ili mu pripremaju neku od čuvenih ženskih osveta, o kojima možete više da saznate u nekim drugim romantičnim komedijama – na primer “Druga žena” (The Other Woman), sa Kameron Dijaz, ta je dosta zabavna.
Muškarci su stereotipno prozvani za prostakluk, vulgarnu jednostavnost i bolesnu nadutost ega, jednostranu zainteresovanost za ženu kao objekat i formu, bez ikakvog interesovanja (osim kurtoaznog) za njene sadržaje.
Njima se ne poručuje da budu neko drugi da bi ih žene volele, nego da nipošto ne dozvole da ih žena pogura u pravcu usavršavanja i razvoja, ako žele da sačuvaju svoje najdragocenije posede – slobodu i muževnost.
Sve pada u vodu kad se i jedni i drugi zaljube. A svi se zaljube, uprkos svemu. Tako da imamo i treći stereotip – ljubav sve pobeđuje.
Nas žene stereotipi duboko potresaju. Jer ne možemo da prestanemo da se pitamo šta radimo pogrešno, kad nikako ne nalećemo na onog pravog, a onda pokušavamo da budemo bolje i drugačije i da se korigujemo – i na tragu smo ispravnog rezona, osim ako ne podlegnemo stereotipu da budemo neko drugi, umesto da nastojimo da na bolji način budemo to što jesmo. I ne možemo da prestanemo da sumnjamo kako su stereotipi o muškarcima istiniti. I ne možemo da prestanemo da očekujemo da ljubav pobedi sve.
Gola istina je da koncept borbe i pobede uopšte ne ide uz koncept ljubavi.
Ali romantične komedije su svakako vrlo poučne.
