Kako da stvarno popravimo svoje veze? Ili da ih održimo stabilnima? Sav trud i ulaganje i stavljanje partnera na prvo mesto, sva nežna osećanja, sve nade i planovi za budućnost, sve čemu se kod partnera divimo i zbog čega nam je simpatičan i sve čime nas raduje – pada u vodu kad smo ljuti, razočarani, nervozni i negativni. A često smo takvi, a da to nema nikakve veze sa partnerom, jer nas svakodnevica melje i frustrira i onda previše očekujemo od odnosa – da nam ispuni sve (oprečne) potrebe za mirom i avanturom, strašću, poverenjem, za sigurnošću i za uzbuđenjem… I onda posmatramo partnera kritički i spremni smo da da svašta izgovorimo – služimo se ubodnim cinizmom, prozivamo partnerov karakter i osobine, prebacujemo mu da nas ne voli – istresamo svoje frustracije na njega, nedovoljno svesni toga šta radimo i koliko to štete nanosi našem odnosu.
Treba nam da se setimo dobrih stvari – ali ne samo povremeno, kad zažalimo zbog svog ponašnja i svojih reči. Treba nam da dobre stvari držimo na pameti, da ih imamo u vidnom polju i da se stalno podsećamo.
