Boravak u toksičnoj vezi je kao život u zatrovanim uslovima – jedete zatrovanu hranu, pijete lošu vodu, kontaminirate svoju životnu energiju i svoje životne procese. Toksična veza vas proždire iznutra i stvara lančanu reakciju koja utiče na svaki aspekt vašeg života. Bežaćete u posao, nastojeći da nađete utočište, da privremeno zaboravite na toksične odnose, ali taj otrov je već u vama i sa vama. I dok prihvatate još dodatnih zadataka, radnih sati, ili nalazite još jedan posao, delom sebe ste svesni da ćete se i zbog toga sukobljavati sa partnerom, da on zna da se vi na taj način sklanjate od njega i da mu se to uopšte ne sviđa. 

Pri tom, toksičan odnos ne znači da je partner toksičan i da je on izvor zagađenja u vama. Toksična može biti činjenica da vam se parter ne sviđa dovoljno, da ga ne volite svim srcem, da vam sa njim nije dobro u krevetu, da vas njegovo prisustvo i potrebe opterećuju, da niste kompatibilni i da niste zadovoljni jer ne dobijate u odnosu ono što vam je važno, osećate se uskraćeno i frustrirano, a ne znate kako to da prekinete. Možda ne želite da povredite partnera, imate o njemu dobro mišljenje i verujete da on zaslužuje da se potrudite, ali vam ne uspeva da se potrudite – ako u odnosu nedostaje osnovni „lepak“ uzalud ćete se truditi, srcu ne možete da zapovedate, a osećanja koja zanemarujete, potiskujete i od kojih bežite, neće nestati samo zato što ih ne priznajete. Ona će se pretvoriti u otrov, koji će kolati vašim organizmom i vašim energetskim poljem i koristiće svaki pocep, svaku pukotinu u vašoj kontroli, svaku slabost da se ispolje i izliju, iz razloga samoodržanja.


U sebi nosite pritisak koji teži da se smanji otpuštanjem. Ako ne priznajete sebi da se morate suočiti sa problemima u vezi, pritisak se može kanalisati kroz razne simptome, koji će ukazivati na razne bolesti, koje će vam možda biti i dijagnostikovane, ali koje nećete moći da izlečite, dok ne uklonite uzrok. Vaše telo će patiti. Vaše mentalno zdravlje i ravnoteža će biti narušeni. Vaš radni učinak će opasti, a opašće i potiskujuće dejstvo onoga što koristite da biste pobegli od realnosti – pa bilo da su to prekovremeni sati rada, supstance koje koristite da biste se oraspoložili ili zabava i druženje i sadržaji kojima nastojite da ostanete okupirani i koji vam skreću pažnju sa vaše emotivne i psihološke situacije. 

Otrov se izliva u reku, reka teče i uliva se u more, a usput se dešava pomor riba i živih organizama u reci. Isto je i sa dejstvom vaših toksičnih odnosa – veze u kojoj niste zadovoljni sobom (a ni partnerom) u kojoj se ne razvijate (nego stagnirate, ili regresirate), u kojoj se osećate zarobljeno i uhvaćeno u klopku. Klopka je možda strah da ćete ostati sami i da vam je ipak bolje i da budete u lošoj vezi, nego da uopšte nemate nikoga. U uverenju da verovatno i ne možete da nađete nekog ko vam više odgovara i da treba da čuvate onog ko vas hoće, kakav god da je, i da on verovatno uopšte nije loš (što je istina, nije loš, možda je i baš dobar, ali nije za vas), u užasu koji osećate kad pomislite da vam vreme prolazi, a vi možda morate sve ispočetka – da opet nekog tražite, da možda ne nađete nikog, ili da nađete nekog sa kim će vam biti gore nego što vam je sada… 

Comments