Napad teškom emotivnom artiljerijom
Plač, ucene, scene, drama. Da me voliš, ti ne bi to uradio, zašto si tako hladan, dosadila sam ti, priznaj, ne voliš me više a možda me uopšte i nisi voleo, ne verujem ti, imaš neku drugu, ako hoćeš da raskineš uradi to nemoj ovako da me mučiš… Takve i slične tekstove ispaljuju oni koji se brane od straha da će biti ostavljeni. Postaju nasilni u nameri da nateraju partnera da obrati pažnju na njih. Zastrašuju svojim neuravnoteženim ponašanjem, u najtežim slučajevima prete da će se ubiti i da će ubiti, a u ekstremnim slučajevima to stvarno i urade. Možda uopšte ne znate da ste puni psihopatskog materijala, dok vas nešto ne potrese, a to nešto uopšte ne mora da inicira partner. Odjednom osetite svoju nesigurnost, osetite koliko vam je partner potreban i da ga gotovo mrzite što toliko zavisite od njega i onda – strah bukne kao požar i udruži se sa mržnjom, a vi istaknete zastavu ljubavi koja opravdava vaše siledžijsko ponašanje. Znate li nekoga ko je na ovaj način sačuvao vezu i zadržao partnerovu pažnju? Ja znam mnoge koji su ubeđeni da su baš to postigli i koji se stalno služe istim oružjem, verujući u njegovu efikasnost. Samo što ja znam i da su oni daleko od duševne ravnoteže i blizu dijagnoze, koja im nije postavljena jedino zato što nikada nije bilo prilike.
