Opterećeni takozvanim “modernim životom” (punim buke i besa, koji ne znači ništa), opasno smo se istripovali kako smo puni stresa prouzrokovanog “tempom novog vremena”. Jako volimo da nemamo vremena, da smo u frci, da imamo sastanke (oprostite, mitinge) iako oni ponekad podrazumevaju susret sa prijateljem radi ćeretanja o životu drugih. Ipak, posle svih tih i takvih sastanaka (oprostite još jednom, mitinga), ono što može da nas okrepi za novu jurnjavu jesu masaže, velnesi i razni spa programi. Ovaj trend se, moram priznati, i meni učinio primamljivim.
Spa vikend mi je još uvek luksuz (ili lukcuz, kako bi rekla moja baka, na šta se ja svaki put urnebesno smejem), ali ne bih ni da me gnječe one što mi skidaju zanoktice. Tako sam potražila salon za masažu, pretpostavljajući da ću doći u pristojno opremljen bezmirisan prostor, sa nekoliko stolova na kojima leže tela puna stresa, prijatnom muzikom, u kome rade ljudi u nekakvim uniformama. Kako to često biva, slike u našim glavama nemaju nikakve veze sa realnim slikama.
Realna slika salona za masažu u kojem sam zakazala u utorak u pet (mada, kakvu sam ja realnost očekivala kad sam pronašla informaciju o salonu na internetu; to je, pored one u glavi, u realnosti, sasvim neka treća dimenzija, i ona nije dužna da se poklapa sa realnom) predstavlja stan sa jednom sobom, zaista bezmirisnom, sa jednim stolom i prijatnom muzikom. Mali hodnik gde čekaš da izmasirani izađu bio je sličan, iako manji, hodniku koji sam očekivala. Odmah sam se, naravno, osetila prevarenom kada nisam naišla na to što hoću, što bih možda i prevazišla, da vrata tog stana nije otvorila ogromna osoba muškog pola sa dve minđuše, koja šuška dok priča. Kako je zaključao vrata posle mog ulaska, paranoično sam mu rekla da je atmosfera suviše intimna da bih se skinula gola, a pritom nisam planirala seks sa njim, i da bih ja rado izašla napolje. On zaista nije imao ništa protiv. Ljubazno mi je otvorio vrata, i dok sam ja trčala niz stepenice, razmišljajući jesam li luda ili paranoična, uspeo je da mi kaže da ima i koleginicu koja masira, pa mogu i kod nje da zakažem.
Moderan prostor u koji bežimo od modernih problema
Ovom situacijom sam nakupila još koju… (Koji je kvantifikator za stres? Kilograma nije, litra nije.) stresa, i sad je masaža bila još neophodnija. Pozvala sam njegovu koleginicu. U svakom od nas ima i tog detektivskog; šta se, zapravo, krije iza tog stana i tog stola? A i ostalo mi je nerazrešeno pitanje jesam li luda ili paranoična; kao da sam se vratila u taj stan po neku neprijatnu situaciju koja bi me opravdala. Dolazim drugi put na isto mesto u različito vreme. Ovaj put mi otvara osoba ženskog pola od maksimum 20 kilograma, sa naočarima i pirgavim tenom. Takva mi nije izazvala nikakav strah, osim strah od dosade, jer sam mislila da joj ruke neću ni osetiti. Sat vremena ležanja nije delovalo kao loša ideja, pa sam ovaj put pristala da ostanem. I ona je zaista bila sjajna. Znala je svoj posao i radila ga tako kao da ga voli. Bezmirisna soba dobila je i prijatan miris narandže i lavande, i ja sam zaista uživala.
Ipak, mozak se malo smarao, pa je odlučio da isprede priču o devojci maserki. Njen život je po toj priči potpuno sjajan. I ta priča uopšte nije nerealna. Naprotiv, sasvim je moguća. To je devojka koja radi svoj posao kao da je najvažniji na svetu. Potpuno mu je predana. I uživa. Novac koji zaradi fakat je mali, ali nju to mnogo ne zanima. Svesna je da sa kojom stotinom više ne bi ništa promenila, a izgubila bi ljubav i uživanje. U slobodno vreme opet radi stvari koje voli. Pročita po neku knjigu, odsvira po neku pesmu na gitari, i iako te stvari ne zvuče kao važni i bitni procesi, oni to jesu. Ona ih obavlja kao da su najbitniji i čine je srećnom. Druži se sa prijateljima koji funkcionišu poput nje. Uveče kada dođe kući, prvih sat vremena ne radi ništa, već samo tako… prosto uživa.
Tada mi se ovakav način života učinio sjajnim i misterioznim, jer ne nalikuje mom. Ona ne jurca, nije puna stresa, nije u frci i nema planer. Ne očekuje previše, ali voli da mašta. Ima planove, ali nije depresivna ako ih ne ispuni. Ona živi jednostavno i lepo.
(Život frizerke koja radi prekoputa izazvao mi je slično divljenje. S tim što ona ima dugu crnu kosu, a tetovaže po celom telu, što odaje da je dinamičnija. Ipak, vodi običan život, a opet tako lep.)
Ne moram da govorim da sam na stolu za masažu od svakog šuma mislila da ulazi tip od pre neki dan. Dobila sam odgovor. Paranoična sam. A da nisam ni nalik maserki i frizerki, odavno znam. Aplaudiram im.
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
