Sećam se pismenog zadatka iz osnovne škole, na temu: “Moj najbolji drug”. Tu negde između zaključka i “dva prsta uvučeno”, shvatila sam da sam zaljubljena u čupavog dečaka, koji sedi do mene i zeva kroz prozor. Zavrtelo mi se u glavi, pa mi je stolica odjednom postala neudobna, pa sam se zakašljala, ipak ta misao je još uvek bila tu. U zaključku sam napisala: “Nastavnice, sve ove rečenice su laž! On nije moj najbolji prijatelj, jer sam zaljubljena u njega! Ukoliko dobijem peticu, ne tražite da ovo čitam pred razredom.”
Kad su stigli rezultati, Jovan je hteo da pročita sastav. Istrgla sam mu vežbanku iz ruku i pocepala sam taj poslednji list. Moja prva ljubavna priča nije završila slavno, jer sam pojela njen zaključak.
Pri igranju masnih fota, milimetri su nam falili da se poljubimo. Flaša je bila protiv mene. Jednom mi je pokazivao matematiku. Pred kraj jednačine smo se dugo gledali. Srce mi je lupalo, ućutala sam po prvi put. Krenula sam ka njemu, gotovo da su nam se nosevi dotakli, kad je u sobu uletela njegova majka sa novom turom kolača. Navodila sam ga na priču o poljupcima, o idealnoj osobi koja je uvek tu pored nas i koja nas čeka. Umesto da pređe na dela, on je nastavljao da filozofira.
Nekada nam samo milimetri nedostaju
Žalila sam se i Rokiju, Cigi iz kraja, koji je za jedno pivo u stanju da vas sluša satima i da uz sve to i peva.Verovatno sam pod uticajem tog razgovora, skovala pakleni plan: da ga napijem na ekskurziji sa dva piva i da ga tako ošamućenog poljubim na silu! Kao i većina planova, koji u teoriji zvuče impresivno, u praksi se dogodi suprotno. Jovanu je pozlilo… po mojim novim cipelama. Noć sam provela pored njegovog kreveta, jer mu je bilo loše.
U srednjoj školi je viziju poljupca sa Jovanom zakomplikovala njegova devojka. Da li je bila lepa? I da jeste, to vam nikada ne bih priznala. Čak ju je i njegov pas voleo. Bili su jedan od onih srednjoškolskih parova, za koji verujete da će “doživeti stotu” zajedno. Patila sam, plakala, nisam uspevala da ga savetujem kao najbolja drugarica, jer to nikada nisam ni bila.
Ni Roki mi više nije tražio novac za pivo. Nije mogao ni da me sluša, ni da mi peva: “Šečeru, bataljuj ga! Če te ubije sekeracija! Ćim se niste nafatali do sad, nema od tog ‘leba. Viš’ da je šonja! Nadži drugog. Ni ja više ne mogu da te slušam. Ču tražim nekom drugom za pivo.”
