Odustala sam. Možda on i nije moja savršena polovina. Možda je plod dečije igre i slučajne privlačnosti sa nekim sa kim sam delila treću klupu do prozora sve ove godine. Možda sam bila prinuđena da se zaljubim u njega, jer smo se stalno viđali. Možda.
Tog dana sam krenula na fakultet. Dozivao me je Roki.
“Roki, nemam sad vremena. Žurim na kolokvijum!”
“Stani, neko te ćeka! Nije više s’ onu devojku! Dao mi je za pivo, pa sam mu sve ispričao! ‘Ajde, poljubite se več jednom, a ja ču vi pevam.”
Jovan je prišao i poljubio me. Posle jedanaest godina. Nije nas prekinula njegova majka. Možda zajedno doživimo stotu.
Ovo je zaključak koji nisam pojela!
Poljubac vredan čekanja
Izvor fotografija: flickr.com, favim.com, lepotaizdravlje.rs
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
