Ih, pa svi znamo da to ne treba da radimo i zašto to ne treba da radimo i kako se osećamo bedno kad se setimo koliko smo ga ispljuvali u trenucima ogorčenja, pa opet, ogovaramo. Moramo da se ispraznimo. Ne ogovaramo ga svuda. U stvari, samo se žalimo. Najboljim drugaricama. Kolegama, kad nas pitaju šta nam je. Nemamo terapeuta, da sa njim razmotrimo svoje reakcije, svoju povređenost, svoja očekivanja. Nemamo naviku da problem rešavamo tamo gde nastaje. Ne umemo čak ni da ga lociramo. Nervira nas partner, besni smo i sikćemo. Da nam bude lakše.
Ali taj otrov koji izdahnemo u etar, pretvara se u sivi oblak, u maglu koja obavija naš odnos sa partnerom.
Ogovaranje partnera je destruktivno na energetskom nivou. Stvaramo model, kalup od te magle, iz koga više ne umemo da izađemo.
Nemamo konstruktivne navike. Ali to ne znači da ne možemo da ih steknemo.
Živimo u vreme civilizacijskih dostignuća koja sama sebe dovode u pitanje. Ali savremeni problemi čovečanstva aktuelizuju i savremena rešenja. Na jednom tasu vage koja treperi u naporu da ostvari balans su planetarna i egzistencijalna kolebanja i potresi, a na drugom svest o sebi i svojoj ulozi u svetu.
Posao nam je da momente destrukcije i disbalansa transformišemo u svesnost.
Ova opšta, kosmička i civilizacijska pitanja potpuno oslikavaju i naše partnerske odnose.
Pitanja isceljenja čovečanstva su pitanja isceljenja naših najličnijih odnosa, onih koji treba da rastu i napreduju u ljubavi i razumevanju.
I u tome, kao i u svemu ostalom, treba da počnemo od sebe.
Koliko razumemo i poznajemo sebe? Da li smo svesni svojih očekivanja? I da li nam je jasno zašto su nam očekivanja izneverena?
Možda nikada nismo sasvim upoznali i prihvatili sebe, pa nismo u stanju ni da sasvim upoznamo i prihvatimo partnera. Ograničenja, kao i mogućnosti za pomeranje granica, spadaju u tu spoznaju.
Ogovaranje neće pomoći. Njime ćemo samo utvrditi granice bespomoćnosti. I osećaj krivice što osuđujemo partnera. I slabost da se tome suprotstavimo na pravi način.
Naš partner je naš životni izbor. Bilo da se ljutimo na sebe što nismo bolje izabrali ili se ljutimo na njega, kao da nas je obmanuo i predstavio se boljim nego što jeste, možemo da izaberemo da razmišljamo i delujemo drugačije.
Za početak, da se ne žalimo drugima, nego da primenimo civilizacijska dostignuća. Nenasilnu komunikaciju, ja poruke, razgovor, slušanje, shvatanje. Terapeutsku pomoć.
Bes sužava svest. Suočavanje sa uzrocima je proširuje.
Izvor fotografija: antenazadar.hr, kurir-info.rs
