Teško je održati ljubavnu vezu, teško je istrajavati i još teže menjati se na pozitivan način. Promene se svakako dešavaju bez naše volje i kontrole, a to su one koje vode u propast, kao u Marfijevom zakonu – sve što može da pođe naopako, poći će naopako. Ako ne preispitamo sebe i ne korigujemo svoje toksično ponašanje, potvrđujemo taj zakon.
Teraš po svom i ne zanima te da li si stvarno u pravu. Istrajno se ponašajući na ovaj način, gaziš po parterovim osećanjima i iskazuješ nepoštovanje.
Ne izvinjavaš se, čak i kad znaš da grešiš. To je tvrdoglavo i nevaspitano i nije fer – ako si pogrešila, izvini se i gledaj da popraviš šta se može popraviti, traži razumevanje i oproštaj, pruži priliku partneru da pokaže velikodušnost.
Stalno dopuštaš da partner zaboravi na svoje “grehe”. Kad nešto ne oprostimo, ono ostaje prisutno, crpi našu energiju da bi se održalo i truje naše odnose. Ako partneru stalno nabijaš na nos stvari koje je ranije uradio, jer ti one daju moć da se osećaš kao pravednica, dok je on večiti grešnik – nešto sa tom raspodelom moći u vezi nije u redu. Nezdravo je.
Ubeđuješ partnera da ga poznaješ bolje od njega samog. Ne veruješ mu – ti znaš bolje kakve on namere i motive ima, a ne veruješ da bi ih iskreno priznao, čak i kad bi ih bio svestan. Zar zaista imaš tako loše mišljenje o njemu. Tvoj izbor partnera mnogo govori o tebi.
Ignorišeš potrebe i želje partnera, uvek je važnije ono što je tebi važno. Sebična si i nije ti stalo do njega – u ljubavi bi trebalo da budemo spremni da jedno drugom izađemo u susret, a ako očekuješ da to uvek bude on i sigurna si da je on tu da tebi služi, on će se pre ili kasnije pobuniti protiv takvog tretmana.
Seks se dešava samo kad to tebi odgovara. Možda postoje opravdani razlozi za to, ali i ovde važi politika kompromisa i izlaženja u susret partnerovim potrebama.
Ali ako on odbije seks sa tobom, duboko si uvređena. To je licemerno – ako on nema prava da bude neraspoložen i indisponiran, a ti imaš, to su dvostruki standardi, ženski šovinizam.
