Ponosan što te volim

Gotovo je. Sve je gotovo. Ja sam sa tobom završio. Čim pomislim da sam uspeo, ti me podsetiš da jednostavno ne mogu da te zaboravim. Moji pokušaji su sirovi, krhki, ruševni… Oni su poput crteža ugravirenih drhtavim prstom u tlo peskovite plaže, kojih svaki nalet slane vode – one što leči rane – rasturi, obriše, uništi. Ti si talas. Ja sam plaža po kojoj oslikavam sopstvene pokušaje da te ne volim. Čak i po cenu bezuspešno prizvane mržnje.

Ne mogu. Stvarno ne mogu više da te volim. Zvuči banalno, tupavo, nemoguće. Ali tako je. To nije dobra ljubav. Ona je zla. Ona ubija. Ona ubija svaki delić moga razuma. Al’ šta ću… Više volim dva ukusa od jednog.

“Šta ima?”, pitaš.

“Evo ništa”, odgovaram.

Ćutnja.

Koraci.

I moja želja da te zagrlim – da te stegnem u naručje poput hladnog jastuka u samotnim noćima, ili nadu u bespomoćnim danima; da ti razbarušim kosu, dodirnem vrat, poljubim mladež iznad usne, udahnem miris sve dok mi se nos ne zacrveni od bola…

Pruži mi ruku da zajedno sklopimo srce

Svideće ti se i ovaj tekst.

Noć je tamna sa kišom u nagoveštaju. Mesec se bori za svoje mesto. Njegovi smo zatočenici. Ti i ja. Zapleši sa mnom večeras!

“Daj mi svoj osmeh da njime uramim tvoju sliku”, zatičem sebe kako ti govorim. Ali samo u mislima. Nastavljam… “Daj mi žeđ koju voda ne gasi. Daj mi so koju je more otelo. Pij sa mojih beznadežnih usana. Dozvoli mi da te okupam svojim mirisom. Daj mi ludilo tvoga pogleda. Daj mi otrov tvoje strasti. Ostavi svoj parfem preko moga jastuka da mogu da udišem tvoj miris.”

Gledaš me kao da sve znaš, ali se, možda, plašiš da pitaš. Kad ja tebe pitam, ti se zbuniš. Ti raširiš ta dva niza tamnih trepavica otkrivajući najtoplije oči vasione. Njihov tamnosmeđi krem sjaji bojom zlata. Te oči su tople. Te oči su dobre. One isijavaju tvoju toplu dušu. Neka pričaju šta žele. Ja znam da su te oči… sve. I znam ono što ti ne vidiš – you are the most beautiful thing.

Ne mogu više. Ne mogu više da slušam muziku tvoga smeha i boju zanosnoga glasa, ne mogu da gledam akvarele tvoje kose i ornamente tvoga tela, ne mogu više da klešem i vajam tvojim mekim prstima svoju maštu. Ne mogu da ti dozvolim da me rušiš, pa da me ponovo gradiš. A onda iznova rušiš. Ti, ljubavi ubitačna! Pre nego… Pre nego što počnem da sanjam ispočetka, moram da zaboravim osmeh sa utisnutim tvojim imenom.

Gledam cigaretu među prstima čije mi jagodice u mislima prelaze preko usana. Smeta mi dim, ali ti pušiš tako zanosno, tako strastveno, tako privlačno… Zatičem sebe kako, poput neobuzdanog zavisnika, žudim za tom cigaretom. Ili usnama koje je obgrljuju…

Ne mogu više da te gledam! Ni sad, ni za milion godina! Ti ćeš otići i ostaviti me da patim. Znam. Ali vratićeš se. Da me još malo mučiš. Ne! Bežim. Bežim…

Bežim jer znam da si ti svetlost što plovi kroz svemir, jer znam da bih s tobom mogao do kraja…

Pišem. Danas pišem o tebi. Ako čitaš ovo, znaj da te volim.

Amin.

***

Najlepše je pisati uz muziku koja nadahnjuje. Sledi nekoliko meni dragih izvođača čije su mi ljubavne pesme pomogle da uobličim svoje misli. Njihove stihove ili nazive numera sam provukao kroz ovu nezanimljivu, neprovokativnu, sasvim običnu priču o ljubavi.

Ostavljam spisak pesama da i vas nagna da stvarate i o svojoj ljubavi pišete, pričate, slikate, svirate, stvarate…

“Contigo hasta el final”, El sueño de Morfeo

“Dance with Me Tonight”, Oli Mrs (Olly Murs)

“Volverás”, Riki Martin (Ricky Martin)

“Killer Love”, Nikol Šerzinger (Nicole Scherzinger)

“Con tu nombre”, Riki Martin

“I’m Done”, The Pussycat Dolls

“Lo que no ves”, Pol 3.14

“Dear Darlin’”, Oli Mrs

“Tú y yo”, Riki Martin

“The Most Beautiful Thing”, Neli Furtado ft. Sara Tavares (Nelly Furtado featuring Sara Tavares)

“AmenJena”, Nikol Šerzinger