Ono što mislimo kad objavimo nemanje para, zapravo se odnosi na nemanje para za trošenje onako, iz zadovoljstva. Za izlaske, za gorivo, putovanja, poklone. Te normalne stvari kod nas su proglašene luksuzom, za koji većina poštenog radnog sveta nema para.
A opet, svako ima lovu za ono što voli.
Ili bar za ono što mu je neophodno.
Ako volite knjige, kupićete barem jednom u pola godine. Ako volite čizme, otplaćivaćete mesecima one najskuplje i najlepše.
Ako ste narkoman, uvek ćete smisliti pare za drogu.
Ako ste pijanica, imaćete za alkohol.
Imanje para je ulitmativno.
Nemanje para je vrlo relativno. Više je pitanje prioriteta, nego nemanja.
Ali, hajde da raščistimo sa najglupljim muškim izgovorom za glupost – nemam para, nijedna me neće.
Još nisam srela pametnog, milog, prijatnog, komunikativnog, lepog i duhovitog muškarca, koji nema curu, jer nema para.
A ponekad srećem takve, ili bar približno takve. Tu i tamo im fali malo glanca i malo čvrste, a nežne ženske ruke, ali devojke im ne nedostaju. Dapače, stalno ih saleću, pa im najteže pitanje nije šta da poklone devojci, kad nemaju para da joj kupe nešto skupo, nego kako da joj ostanu verni.
One druge, koje možda i češće srećem, uopšte ne primećujem.
Svejedno mi je da li voze poniku iz prošlog veka ili džip od prošle godine, ne vidim ih, dok nekom glupošću ne skrenu pažnju na sebe.
Tvrdnjom da su žene kučke sponzorske, koje sve gledaju kroz pare, ili tvrdnjom da mogu da imaju koju god hoće curu, zato što imaju pare.
I sad, kako uopšte oni to zamišljaju, i jedni i drugi? To sa parama?
Kao, vidiš neku curu koja ti se sviđa, priđeš joj i tutneš u ruku svežanj deviza, promrdaš obrvicama i kažeš, a? Ili naletiš na nju džipom, ukočiš uz škripu, otvoriš vrata i ne kažeš ništa?
Pa, priznajem, to bi bilo zabavno. Morala bih ozbiljno da razmislim o tipu koji ima toliko duha da se sprda tako sirovo.
Samo, ja nisam u opasnosti u ovom slučaju. Jer ja ću pasti na nekog klošara sa plavim očima, natprosečne visine i inteligencije, koji će u jednoj rečenici prosuti asocijaciju na umetnički film, kultnu knjigu i andergraund pesmu, a sve u formi komplimenta mojoj lepoti i duhu.
Doduše, priznajem da je u nekim godinama počelo da me nervira što moram da mu platim pivo i što mi se grebe za cigare, ali jebiga, još ne sretoh vilenjaka koji vozi džip i sipa inteligenciju, duh i opštu kulturu. Ma čak ni koji vozi stojadina.
Budite pametne cure, ne gledajte mene. Ne pristajte na kompenzacije – ili je super kul, a nema pas za šta da ga ujede, ili je debil sa pozlatom na novčaniku.
Jer onaj ko je super, on ne pristaje da ostane klošar, ima neke ciljeve u životu, ima iskru, petlju, nameru. Debile ostavite starletama, slično se sličnom raduje.
Nađite nekog momka koji je pristojan, iskren i topao, u kome ima života i energije i koji ne kuka zbog nemanja para, nego se obrazuje, radi, smišlja kako da zaradi, ima ideje, planove i ciljeve. Ima ambiciju da bude srećan i uspešan, a ima srca i hrabrosti da vas pusti da mu priđete dovojno blizu.
Izvori fotografija: onaportal.com, pinterest.com
