Hot topics

Sunce, morska so, dehidrirana koža: Najbolji saveti za letnju negu

Najlepše frizure za posebne prilike koje možeš da napraviš – sama!

O kompromisima iliti kada je OK da prestanemo da ih pravimo

#HairHacks: Kako da neguješ kosu tokom leta + ideja za trendi frizuru za svaki dan

Sve što treba da znaš o detoksikaciji + primer detoks dijete koja zaista radi!

Sa liste neostvarenih odluka: Kako da najzad počneš da se hraniš zdravije?

12 stvari koje se nalaze na svačijoj #wish listi

5 glavnih trendova koje ćemo voleti ovog leta (ali i mnogo duže!)

Statement nakit je hit leta, a evo koji komadi su #musthave

U susret letovanju: Stvari koje obavezno treba da imaš u koferu

1/3

Kada pričamo o pop artu, muška imena nam se nekako prirodno sama nameću. Roy Lichtenstein, Andy Warhol, Tom Wesselmann, i od samih početaka i ranih 60-ih, Pop Art je nemojmo se lagati, bio zamišljen kao boy’s club, i ponavaljao je i reinterpretirao drevni mit o umetniku geniju. Naravno, muškom. Nakon Drugog svetskog rata u posleratnom svetu došlo je do eksplozije kapitalističkog konzumerizma, i velike uloge medija u istom, i umetnici su u tom velikom viru proizvodnje i potrošnje počeli da traže i istražuju nove modele i metode mehaničke proizvodnje, u tehničkom smislu, dok su kao glavne teme prvenstveno uzimali ono čime su konstantno okruženi, ili bolje reći bombardovani. Konzumeristička dobra, i način života kao i ikone pop kulture. Povezan za neemotivnim, distanciranim pristupom stvaranju umetnosti, Pop Art je na neki način kodiran kao stereotipizirano muški.

S obzirom na “living gods” stavove i pozicije muških umetnika na umetničkoj sceni tog vremena, ozbiljno bavljenje umetnošću u ovo vreme za umetnice je jedino bilo moguće kroz ponavljanje onoga što radi muški deo ekipe i tako uspostavljanje kao “ozbiljne umetnice” ili alternativni načini i “kritiku” Pop arta izunutra. Ipak neretko, u mnogim slučajevima su te strategije obrni-okreni kritikovane kao igranje po pravilima pre nego njihovo izazivanje i možda baš i zbog toga, autorke su ipak u većoj meri ostale u senci svojih savremenika. Srećom, danas zahvaljujući boljem razumevanju njihove prakse i rada, umetnice Pop arta su bolje shvaćene i više prihvatane kao i njihov doprinos pravcu.

Ovo su samo neke od onih za čija imena bi trebalo da znaš.

Marta Minujin

Ubrzo nakon što se iz Argentine preselila u Njujork, Minujin je postala bliska prijateljica sa Warholom sa kojim je kasnije i radila političko-ekonomski performas Paying off the Argentine Foreign Debt with Corn, “the Latin American Gold” (1985/2011). Kao i sam Warhol, i ona je istraživala konzumerističku kulturu ali njena umetnost je bila sasvim drugačija. Za razliku od Warholovih pedantnih, mas produciranih radova koji drže posmatrača na distanci, Marta je radila hepeninge, i stvarala eksperimentalna okruženja, brišući granicu između Pop arta i participatorne konceptualne umetnosti, i njen doprinos u tom polju je nemerljiv.

Editors choice