Teško. Emocije su na samoj ivici izlivanja. Ne možemo da im se prepustimo, da ne podlegnemo. Potrebno nam je da zadržimo prisustvo duha, da bismo mogli da delujemo. Sva pravila mentalne detoksikacije, važe i u ekstremnim uslovima. Možda nismo u situaciji ni minut da odvojimo da meditiramo, da isparznimo glavu od misli, da se opustimo. Ali ono što možemo da uradimo za sebe, istovremeno činimo i za sve oko sebe. Jer jedan labilan čovek u ovoj situaciji, predstavlja teret za barem još troje oko sebe. Koji možda zavise od njega, jer su deca, ili su stari, ili im treba organizacija, pomoć i podrška.
Svi smo u istom sosu, nekome je teže, a nekome najteže. Tolerancija je na najtežem ispitu. Junački je poduhvat sačuvati zdrav razum.
Ne osuđujte
Osuđivanje drugih je neprihvatanje sopstvene odgovornosti. Ko zna kako biste se vi snašli na njihovom mestu. Ili, ako je njihovo mesto odgovorno, a oni podbacuju u nošenju odgovornosti, zašto vi niste na tom mestu? Niste hteli da se upuštate u političke borbe, nisu vam se sviđala sredstva kojima se dolazi do odgovornih pozicija? Molim lepo. Niste pronašli drugačiji način, a niste hteli tako. Prihvatite odgovornost za svoj izbor. Ako su na važnim pozicijama nesposobni ljudi, to je barem upola zato što smo se mi izmakli i nismo hteli da učestvujemo. Nema pljuvanja.
Ne prepuštajte se očajanju
Očajavati je besmisleno. Niti će nama biti bolje od toga, niti će se nešto promeniti. Očajanje obesmišljava lekciju koju nam priroda udeljuje. Ne pitajte se šta ste Bogu zgrešili i zašto ste se našli u takvoj situaciji, ne lamentirajte nad sudbinom, nego budite korisni.
Radite
Šta god da radite, prionite sto posto. Dajte sve od sebe. Radite dok ne padnete na nos od umora. Kad dođe trenutak odmora, spavaćete zato što ste iscrpljeni i zato što ste dužni da se odmorite, da biste sutra opet mogli da radite. Upregnite mišiće, angažujte mozak, ne dangubite. Daćete svoj doprinos i osećaćete se kao čovek.
Ne razmišljajte mnogo unapred
Sad nije trenutak da strahujemo od onoga što nas tek čeka. A čeka nas, svesni smo toga. Pošto ne možemo da sednemo i napravimo spasonosne strategije dok ne prođe primarno spasavanje, razmišljajte danas za danas. I eventualno za sutra.
Radujte se malim pobedama
Ako smo danas uspeli da povadimo upropašćene stvari iz potopljenih kuća, to je jedan uspešan korak. Sutra ćemo da peremo. Preksutra da dezinfikujemo. Ako smo još pritom i obezbedili obrok, sebi ili drugima, ili smo postigli bilo kakav pomak u akciji i u sopstvenom osećanju prisebnosti i svrsishodnosti, to je pobeda. Sutra ćemo dalje. Nizom malih pobeda i malih radosti, održaćemo prohodan put do zdravog razuma.
