Zavodljivost pornografije leži u njenoj suprotnosti sa realnošću, jer je u stvarnom životu teško objediniti sve faktore savršenog uživanja. Naravno, nije ni nemoguće, ali ne uvek i ne tako jednostavno kao pritiskom dugmeta na DVD plejeru. Psiholozi na sličan način objašnjavaju i privlačnost masturbacije, posebno za muškarce, jer je ona u potpunosti zabava “po njegovoj meri“. Slike kojima se nadahnjuje, bilo da ih zaista posmatra ili samo zamišlja, takođe su iskorak u predstavu seksa u kome je sve savršeno. Istovremeno, ovde se krije i zamka za sve češću pojavu zavisnosti od pornografije, ali i za druge nesporazume. Legende o seksu iz mašte neretko, prvenstveno kod mlađih i neiskusnih muškaraca, stvaraju nerelanu sliku o tome šta je zaista dobar seks. Opterećenje rekordima iz porno filmova, mitovi o seksualnoj veštini i izdržljivosti potencijalni su izvor nezadovoljstva i seksualne anksioznosti. Stvaran seks je ipak nešto drugo.
Ono što najuporniji protivnici pornografije nazivaju njenom “brutalnošću“ i “ogoljenošću“, jeste eksplicitno prikazivanje seksualnog odnosa, bez kog pornografija ne bi bila to što jeste. Ujedno, to je i ono najuzbudljivije u njoj. Neretko se baš na osnovu ove tačke pravi razlika između onoga što je erotsko i onoga što je pornografsko. U erotskom prikazivanju se nikada ne ide do kraja, nikada se “ne vidi baš sve“. Erotsko podrazumeva zadršku, odlaganje, najavu i slutnju. Zbog toga je erotika uvek bila dobrodošla u umetnosti, bez obzira na to da li je reč o skulpturi, romanu, slici ili fotografiji. Pornografija je nešto drugo. Ona je svedena na nagonsko i animalno, u njoj nema ostatka. Sve njene vrste i žanrovi, ako se ograničimo na film, samo su osmišljene prema različitim seksualnim ukusima – S&M, bizzare, teen, hardcore, gangbang, interracial itd.
