Porodica je sigurno mesto; to su najmiliji ljudi koji su nam sve u životu, kojima se uvek vraćamo kada nam je potrebna podrška. U porodici se prvi put susrećemo sa ljubavlju i to umnogome određuje kako ćemo ljubav posmatrati u odraslom dobu. Roditeljska ljubav je bezuslovna, roditelji treba da nas prihvate upravo takve kakvi jesmo, sa svim svojim manama i vrlinama.
Naravno, tako bi trebalo da bude u teoriji, ali, nažalost, to nije uvek slučaj u praksi. Ne pruža svaki roditelj bezuslovnu ljubav. Pojedini roditelji se čak i odreknu svoje dece i neće ih voleti ako ona ne ispunjavaju njihova očekivanja.
View this post on Instagram
To ostavlja veliki trag na psihu, jer svako dete koje nije bezuslovno voljeno ima duboku traumu. A ta trauma će se različito manifestovati kod različitih ljudi, ali svako od njih će odrasti sa različitim sistemima odbrane koje su razvili u detinjstvu. Tako da osobe koje se nisu susrele sa bezuslovnom ljubavlju u odraslom dobu treba da nauče kako da pređu preko svoje traume, jer bezuslovna ljubav jeste trauma.
No, šta raditi sa takvim odnosima kada odrastemo? Da li da nastavimo da budemo u dobrim odnosima sa porodicom? Da pokušamo da ih promenimo? Da prekinemo odnos sa porodicom? Ovo su otprilike tri opcije koje vam preostaju, a od same situacije i od vas zavisi šta ćete odabrati.
Možete prihvatiti da je vaša porodica takva kakva je, da se nikad neće promeniti i da od nje nikad nećete dobiti svu tu ljubav i podršku koja vam je potrebna. Ostaćete u dobrim odnosima sa njima, a to što vam je treba ćete pronaći negde drugde, a ne u porodici. Potrebno je mnogo rasta da biste došli do ovakve faze u životu, da vaše roditelje ne krivite i ne očekujete ništa od njih.
Druga opcija je da pokušavate da ih promenite i to se često ne završava najbolje. Kroz ovu fazu najčešće prolazite kada ste još mladi i imate energije i nade da možete da promenite stvari. Pojedini ljudi se zaista promene i počnu da vole svoju decu onako kako im je to oduvek bilo potrebno. Mnogi roditelji vole svoju decu bezuslovno, ali zbog svojih trauma ne znaju kako to da pokažu na pravi način.
View this post on Instagram
Možda vremenom nauče… ali to se zaista retko događa. Zato ovo i jeste samo jedna faza, posle koje ćete ili prihvatiti vaše roditelje takvi kakvi su, ili ćete prekinuti kontakt s njima.
Kad god se povede priča o tome da dete želi da prekine svaki kontakt sa svojim roditeljem, krivica za taj odnos se najčešće prenosi na dete. U smislu “to ti je otac, moraš ga poštovati”, što je jedno zastarelo shvatanje. Deca treba da poštuju roditelje, ali i roditelji treba da poštuju svoju decu. Ako dete nije dobilo bezuslovnu ljubav od roditelja, zašto bi ostalo u kontaktu sa njima samo zato što su mu to roditelji?
Zapamtite, dete roditeljima ništa nije dužno, roditelji su svojoj deci dužni sve. Umesto da pridikujemo deci koja ne žele da pričaju sa svojim roditeljima, treba da razmislimo šta su ti roditelji uradili da deca imaju takav odnos prema njima.
Naravno, ova floskula važi dok dete ne odraste, jer ono tada postaje sasvim odgovorno za sebe. Na detetu je da izabere kakav će imati odnos sa roditeljima koji mu u detinjstvu nisu dali bezuslovnu ljubav i svaki izbor je sasvim ok, dok god je dete mirno sa svojom odlukom.
Naslovna fotografija: instagram.com/mom.of.two.senoritas
Jovana Petković
