Verovatno imate u iskustvu kako to izgleda kad ste totalno daun i kakva je agonija boraviti na dnu sopstvene crne rupe i kako ste ščepali prvi zrak svetlosti koji vam se ukazao i izronili iz bunara.
I možda ste se zabrinuli što je to postao vaš mehanizam. Što morate da se nađete na dnu, da biste mogli da odskočite uvis. To jeste mehanizam, ali nije zakon. Iskustvo bi trebalo da nam posluži da sagledamo dno pre nego što o njega oljuštimo nos.
Možda neke strategije mogu da pomognu.
Setite se kako vam je bilo prošli put
Kako ste se osećali i zbog čega i šta vam je pomoglo da se izvučete.
Iako je možda problem različit, on nije isto što i uzrok. Uzrok je potreba vašeg bića da nešto nauči kroz krizu, da se pročisti, da razreši neke obrasce. Ali metod potonuća nije jedini, iako je najčešći ljudski izbor.
Upamtite, dno je svaki put sve dublje
Što više saznajete o sebi koristeći isti metod potonuća na dno, to će izazov svaki put biti sve veći. Ali uplašite se na vreme. Nije sve izazov. Ne morate da skočite u svaki naredni bunar, da biste znali da ćete padati sve duže i dublje. Zaustavite se na toj ivici. Koliko vam je potrebno da se survate unutra? Zar već ne znate šta vas čeka tamo i kojim putem ćete nazad? Da li vam je potrebno da odigrate tu dramu, da biste sebi dozvolili da vam posle bude bolje? Da li kažnjavate sebe? Možda možete bez toga. Možda prosto možete da kažete sebi ovo je najdublje od dna što nameravam da iskusim ovaj put. I onda malo boravite tu, osećajući se dovljno na dnu i dovoljno rešeni da se ne zadržavate predugo.
Ako ipak morate da potonete, učinite to što bezbolnije
I možda niste ni primetili da tonete velikom brzinom i da je kasno za strategije, jer ste se već zaleteli. Kakav god problem imali, potonuće je uvek praćeno fizičkim manifestacijama, osećanjem slabosti i nemoći. Pomozite sebi onoliko koliko možete u onome što vam se već nametnulo. Zdrava hrana, vitaminski kokteli, šetnje, lagane vežbe, disanje, vizualizacija. To je sve lako i možete se naterati da to uradite i ako uopšte nemate volje i najradije biste se sklupčali i cvileli. A možda ćete ovaj put morati da posegnete za lekovima, pa ćete otići kod lekara i izaći sa receptima za neke antidepresive. Možda će to biti vaše dno dna, to što morate da se drogirate. Pokušajte. Znajte da svako različito reaguje, a da vam je lekar prepisao drogu na osnovu svog iskustva, a ne na osnovu poznavanja vašeg senzibiliteta. Ako vam je loše od lekova, odmah se žalite. Možda doza treba da se prepolovi. Ili vama više odgovara neki drugi antidepresiv. Nemate razloga da trpite neku dodatnu muku. Uradite sve što možete da olakšate sebi potonuće. Zadržite svest o svemu što se dešava van vaše kontrole i o svemu što vi činite.
Sigurno znate šta bi vam pomoglo
Situacija sigurno nije bezizlazna, samo vas je uhvatila teskoba. Sigurno znate šta je ono što bi vas otvorilo, što bi vam pomoglo da promenite perspektivu i osećate se drugačije. Ako je to nešto na šta prosto morate da sačekate, ojačajte u sebi uverenje da to što čekate sigurno dolazi. Radite šta možete i koliko morate, štedite snagu, ponašajte se prema sebi kao da ste bolesnik koji se oporavlja. Ne čekate vi nikakvo čudesno izlečenje, nego kad dovoljno ojačate, steći će se svi uslovi za to što iščekujete. Prizovite to kako ćete se osećati dobro, zauzeto, ispunjeno i svrsishodno kad se steknu svi uslovi i osetite kako vam je to sve nadohvat ruke.
Budite sto posto sigurni da je to baš tako.
