Da, ljudi će ti se obratiti samo kada im nešto treba. Ne daj Bože da ti pomognu čak i kada vide da ne možeš da dišeš i padaš na nos od obaveza. Ti trčiš, juriš, svima si na uzici poput psa i nikog nije briga, nije im stalo. I nije ih briga. Što bi ih i bilo. Imaju potrčka koji je uvek tu. Oni samo treba da puknu prstima, ti se svoriš ko dobra vila i sve završiš umesto njih. Ma idila. Uživancija. Kao da su na odmoru, a ti jadna sebi ne možeš da dođeš.
Zaboravićeš nekad nešto, pogrešićeš i tada će te dočekati na nož. Smatraće da si neodogovorna i nedorasla izazovima. A, ako se pobuniš, što niko ne očekuje, reći će, vidi mala, opustila se, mnogo je drska i neljubazna. Pa i bolje da si u nekim trenucima zla veštica nego svima na izvolte pa da te korsiti ko stigne. Od šefa do kafe kuvarice. Ne očajavaj ako je do sada bilo ovako, ništa nije nepromenljivo i zauvek. Ceni sebe, voli sebe. Jer niko ti neće reći hvala ako pogineš radeći za drugog. Kao što smo napomenuli, smatraće te naivčinom. Budi ponekad sebična i nabaci samopouzdanje. Koračaj kroz život krupnim koracima i ne dozvoli da te niko sputa. Ti to možeš, umeš i hoćeš!
Izvori fotografija: callcentrehelper.com, blog.marketamerica.com, getfitjess.com, stil.kurir.rs, forums.hardwarezone.com.sg
Milena Stojanović
