Srešćete se. Možda će pokušati da se pohvali novom vezom, o kojoj vi baš i ne želite da slušate. Možda će pokušati da sakrije činjenicu da je sam i nezadovoljan. Možda ćete se kresnuti. Iako ste oboje u nekoj vezi. Nema to veze. Ta mogućnost uvek ostaje otvorena među bivšim partnerima i zato sadašnji toliko mrze te vaše bivše.
Bez obzira na sve nesporazume, razmirice, zahlađenja, nedostatak osećanja i razumevanja, bivši je neko ko vas poznaje. Bolje od sadašnjeg. Ne možete ga potpuno isključiti iz svojih misli, čak i kad ga potpuno isključite iz svog života.
Sa bivšim ostaje ono nešto što smo imali samo sa njim. I to nešto nas je možda tada mučilo i smetalo nam i ubijalo nas, ali to je ipak nešto što smo imali samo sa njim. Sa novim partnerom imamo nešto drugo. Možda nešto suštinski kvalitetnije, mirnije, stabilnije, razumnije, prosperitetnije. Što nikako nismo imali sa bivšim. Ali sa njim smo imali ono što nemamo sa sadašnjim partnerom. Možda nema baš te strasti koja nas je terala da se svađamo i nasrćemo jedno na drugo, koja je izvlačila iz nas najgore, najprimitivnije, najluđe i najvatrenije.
Možda ne želimo da se više ikad tako osećamo. Ali ne možemo da nemamo to saznanje o sebi. Kakvi možemo da budemo, kakvi smo bili uz bivšeg. Možda smo srećni što više nismo takvi. A možda nam nedostaje dodir ludila. Koji osetimo svaki put kad se setimo bivšeg.
Ne, ne bismo se vratili tome. Ali učinićemo to možda na kratko, krišom od svih i krišom od sebe.
