Ovo je grupa o kojoj ne moram da pričam gotovo ništa. Jedan od najpopularnijih srpskih sastava koji je osvojio ceo Balkan i koji, čini se, namerava da na ovoj sceni ostane. Takođe je jedina rok grupa u Evropi koja ima zvaničnu poštansku marku. Predstavljamo vam, zaista, samo najmanji delić njihovog stvaralaštva. Oprostićete mi, birala sam one mom srcu najbliže.
“Neko mi je ukrao biciklo, jer ga nisam dobro vez’o lancom; na biciklo ovde sam naviklo, da se ne bi osećalo strancom.”
“Bivao sam sa jednom i drugom, muvao se sa onom i ovom, družio se sa srećom i tugom, a ti ode s prvim avionom. Teoretski ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi, mnogo toga još uvek se uči, ‘ajmo dole, stigao je taksi…”
“Pamtiš li još naša jutra, i sad ima nešto što nas veže. Ima nečeg u ovom gradu, neka suza što me steže.”
“Mogao sam na dno okeana da ronim, pentram po liticama strmim; kad se u tvoje naručje sklonim, sve sam mogao da pregrmim.”
“Bilo je žena, mnogo, raznoraznih, ti na prvom mestu pa šest mesta praznih.”
“I dok se borim da ne izgorim, jer kao šumski požar plamtim, gledam te dugo, o, moja tugo, svaku sitnicu želim da pamtim.”
“Ako neko hoće skroz da me zajebe, onda me samo upita za tebe i ja počnem da se prenemažem i da lažem, besomučno lažem…”
“Ja sam izvadio mač iz kamena i usput točak izmislio, bez opekotina izaš’o iz plamena, ali sam kod tebe izvisio.”
“Iskustvo mi iskopalo oči, sudbina me izgrebala šapom, neka piše na mermernoj ploči da sam grešnik pod nebeskom kapom.”
“Hoću, majko, hoću, u gradsku čistoću; spavam danju, radim noću – za gradsku čistoću.”
“Gde si u ovom glupom hotelu?”
“Veče ne miriše na rakove i školjke, mesec je bleda fleka boje cimeta, uzimaš cipele za šetanje kroz snove, ulica voli ritam tvojih koraka.”
“Iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim.”
“Sa trin’est sam popušio prvu pljugu, a posle prve odma’ i drugu, jer tad, tad sam bio mlad.”
“Zbog čega od rđe tražiš milosrđe, a od idiota moliš dan života, čuj, ispravi kičmu, u glavu ga drkni, pokaži mu zube i ponosno crkni.”
“Ne bavi se politikom, spavaj, radi, ćuti, jedi. Ne veruj više nikom, lezi, dig’ se, ustaj, sedi.”
“Malo sam zbunjen i zatečen, meni se samo oči znoje.”
“A kad vas iznenadi pitanje: Zašto čike jašu tete, vi ćete besno tvrditi: Mangupi vam kvare dete.”
“Ja čekam da se ona probudi, pa onda može da počne dan.”
“Gole su lutke s naslovnih strana, još jedna pobeda Partizana, moju zaradu drugi troše, vreme bez promene, uglavnom loše.”
“Kupio sam pištolj od švercera na crno, na tebe ću rado da potrošim zrno, stvarno, nemoj da ideš mojom ulicom.”
“Prećuti istinu, može da naudi, nasmej me, nisam raspoložen. Drži me barem još malo u zabludi, i kraj za sutra nek’ bude odložen.”
“Godinu dajem za minut sa njom.”
“Nisi valjda luda da se stidiš, što si me prognala istočno od raja; bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja.”
“Znam, neću moći još dugo da zaspim, beskrajno duge, proklete noći; kako su pogrešni dani bez tebe, tu mi ni piće ne može pomoći.”
“Pogledaj dom svoj, anđele, i skini paučinu s očiju; videćes prizore potresne, videćes nesrećne i bolesne, videćes čemer, smrt i jad.”
“Volim, volim, volim, volim žene, ali one malo manje vole mene. Zaljubim se pet-šest puta u roku od tri minuta…”
“I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi, da ću prestati da se sećam, ovo je poslednja pesma o tebi.”
Izvor fotografija: riblja-corba.com
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.
