Ulay, umetnik performansa koji pomera granice, umro je u 76. godini, objavili su svi svetski mediji.
Nemački umetnik čije je pravo ime Frank Uve Laisielen, živeo je u Amsterdamu i Ljubljani, gde je i umro, verovatno od posledica borbe sa rakom limnog sistema.
Poznat po saradnji sa Marinom Abramović, Ulay je takođe bio i njen romantični partner, u periodu od 1976. do 1988. godine. Povremeno, njihovi provokativni performansi bili su osmišljeni tako da pokažu intenzitet veze koja ih spaja. Bili su srodne duše, čak rođene istog dana, i u najnapetijim zajedničkim performansima rizikovali su do krajnjih granica, deleći beskonačno poverenje. Jedno drugom su držali duše na dlanu, a često i više od toga – naročito u performansu sa lukom i strelom, gde je najmanja greška u balansu mogla da dovede Ulaya situaciju da strelu uputi u Marinine grudi.
“Rest Energy” je bio naziv tog performansa, u kome on drži napet luk sa strelom, naciljanom u Marinino srce, a mikrofoni kojima su ozvučeni prenose zvuk otkucaja njihovih srca, koja biju sve brže iz minuta u minut – ukupno 4 minuta i 10 sekundi, što se oboma činilo kao večnost.
U poslednjem njihovom radu “The Lovers” simbolično su prikazali svoj raskid i rastanak, jer se njihova veza okončala 1988. Prvobidno, performans je bio zamišljen kao “The Great Wall Walk” i trebalo je da se 1980. na Kineskom zidu, krenuvši od suprotnih polaznih tačaka, sretnu na sopstvenom venčanju. Međutim, osam godina kasnije, ovaj hod po zidu sa polazišta kod Žutog mora sa jedne i pustinje Gobi sa druge strane, da bi se nakon hiljada kilometara sreli na sredini, označio je njhov oproštaj i rastanak.
Njihova ljubav je bila strastvena, dramatična, inspirativna, kanalisana kroz uzbudljive i dirljive performanse, koji su pomerili granice umetnosti.
Njegov poslednji rad “Project Cancer” započeo je kao film o Ulayevom suočavanju sa bolešću, prateći ga godinu dana – 2009. godine, Ulay se preselio u Ljubljanu gde je hteo da snima film, ali kada je saznao da ima rak, planovi za film su se promenili i prerasli u dokumentarac. Prve scene su snimljene 2011. godine na ljubljanskom Institutu za onkologiju, gde je umetnik primao hemoterapiju. Kada se osetio malo bolje, započeo je put opraštanja – išao je na premijeru Marininog filma, zatim u Njujok, pa u Amsterdam. Film je bio dirljiv preko svih očekivanja – tužan, konačan, prikazujući snagu i hrabrost Ulaya, velikog umetnika, koji je i svoju bolest tretirao kao projekat i još jednu priliku da dramu svog života kanališe kroz umetnost.
Tako odlaze najveći umetnici našeg doba – stvarajući do kraja, zaokružujući svoju životnu priču, ostavljajući iza sebe svoju uznemirujuću magiju.
Naslovna fotografija: instagram.com/contemply_art_investment
Aleksina Đorđević
