Mlada, prijatne naravi i veoma profesionalna. Nešto u Ivani Ranković privuklo nas je od prvog susreta i poželeli smo da vam je predstavimo. Od trenera i koreografa plesne trupe vinula se u poslovne sfere PR-a. Napredovala je postepeno u stručnom i poslovnom smislu i već stigla da sarađuje na projektima velikih svetskih kompanija i organizacija (UNICEF, P&G). Otkako je osnovana agencija Adria Media, Ivana joj je na čelu u svojstvu poslovne direktorke (Business Director). Pitali smo je svašta, a ponajviše o tome kako je to biti žena u poslovanju danas.
Premda je plemenita disciplina Public Relations nastala u Engleskoj, a prvi PR menadžeri bila su britanska gospoda sa polucilindrima, kod nas je uvreženo shvatanje da je to “ženski” posao. Šta mislite o tome i da li zaista postoje prednosti za dame u tom poslu?
Posao u komunikacijama je poziv za sve koji vole, žele i znaju kako da komuniciraju. Prednost imaju oni koji sa zadovoljstvom rade svoj posao.
Ivana Ranković, PR Business Director Adria Media Serbia
Većina mladih koji sanjaju o poslu u PR svetu maštaju o susretima sa zanimljivim ljudima i mnoštvu veza koje stvara takav posao. Kakva su Vaša iskustva u tome i da li zaista postoje neki veoma zanimljivi ljudi koje ste susreli tokom karijere?
Rad na različitim projektima omogućio mi je da upoznam mnoštvo izvanrednih ljudi i velikih profesionalaca u svom poslu. Saradnja sa pravim poslovnim umetnicima je svakako jedan od razloga zbog čega je profesija PR menadžera toliko privlačna. Učiti posao od vrhunskog stručnjaka za marketing Dragana Sakana, rad na personalnom PR-u za poznatog arhitektu Borisa Podreku, saradnja na projektima sa umetnicima poput Ramba Amadeusa, Ašhen Ataljanca, Dragane Ognjenović, zatim sportistima poput Milorada Čavića, Nikole Rađena, Dušana Kecmana, Ivane Španović i brojnim ličnostima iz javnog života – samo su neki od primera koji čine veliko i divno poslovno iskustvo.
Otvaranje PK Akademije Milorad Cavić
Kao posebne tačke karijere naveli ste kampanju za UNICEF, podršku mladim talentima “Dositeja” i kampanju “Thank you mom”. Možete li nam reći nešto više o ulozi PR-a u dobrotvornim aktivnostima (koliko su česti projekti, kako je to kad se spoji nešto sivo kao što je “biznis” i nešto tako plemenito kao što je podrška zajednici)?
Najveći izazov i zadovoljstvo u radu upravo su projekti u okviru kojih komunikacija doprinosi boljem životu ljudi. Zajedno sa glumicom Anom Sofrenović prikupljali smo vakcine protiv tetanusa za decu i majke u ugroženim delovima sveta i bili vrlo uspešni. Promovisali smo mlade, obrazovane i vrlo talentovane ljude kao najveći potencijal Srbije kroz fond za mlade talente “Dositeja”. A sa majkama naših sportista, divnim, jakim i vrlo požrtvovanim ženama, kroz kampanju “Hvala ti mama” slavili smo uspehe naših sportista na Olimpijskim igrama i pričali o neophodnoj podršci majke u životu i razvoju vrhunskog sportiste. U okviru iste kampanje imali smo prilike da se družimo sa decom iz cele Srbije u sportskom kampu u Kučevu, i vidimo veliku sreću i radost druženja mališana koji žele da postanu vrhunski sportisti.
"Hvala ti mama" kampanja
Radili ste niz seminarskih projekata na temu jezika i kulture (poreklo ćirilice, biblioteke u srednjovekovnoj Srbiji…). Koliko je opšta kultura važna za PR?
Kao i u svakoj drugoj sferi poslovanja, i u komunikacijama menadžeri bi trebalo da rade na unapređivanju znanja i veština. Opšta kultura, želja za novim znanjima, praćenje trendova u profesiji danas su nužnost ukoliko želite da posao obavljate kvalitetno.
Premda je pismenost, kultura pisanog izražavanja, poznavanje jezičkih i stilskih pravila gotovo preduslov za uspešnog PR-a, često vidimo nedovoljno tačan jezik u obaveštenjima za javnost i drugim dokumentima koje dobijamo od PR menadžera. Šta je to što ima preče u poslu PR-a da ne stižu da rade na kvalitetu izražavanja, ili je posredi krupniji sistemski nedostatak (npr. poslodavci i klijenti nedovoljno zainteresovani za kvalitet jezika)?
Menadžeri koji rade u komunikacijama dolaze iz različitih sfera obrazovanja u kojima je insistiranje na poznavanju maternjeg jezika više ili manje zastupljeno. Rad na jeziku često počinje na prvom poslovnom zadatku ili nakon prve opomene od strane klijenta. Potrebno je konstantno usavršavanje, pitati kolegu pored – ako imate neku jezičku nedoumicu. Ili pak imati “Pravopis” na stolu.
Posao i zadovoljstvo
Za svaki posao neophodno je usavršavanje i samoobrazovanje. Pohađali ste brojne stručne seminare i radionice na temu kreativnosti, poslovnog uspeha, ali i marketinga. Koliko su za posao PR-a važne marketinške radionice? Postoje li specijalizovani PR seminari? Da li nameravate u budućnosti, možda, iz sopstvenog iskustva da oformite trening ili seminar koji bi pomogao budućim PR menadžerima?
Koliko je PR profesija napredovala upravo govore brojna druženja PR stučnjaka koja se organizuju vrlo često – kako kod nas, tako i u regionu. Nove tendencije u profesiji, brojna iskustva u radu, diskusije na temu postojećih modela komunikacije, uspostavljanje saradnja, sticanje novih poznanstava – dovoljno su dobri razlozi da se PR seminari, radionice i tribine posećuju.
Svaki poziv na diskusiju iz profesije uvek je veliki izazov i zadovoljstvo.
Story FEST Party
Šta mislite da je najvažnije za poslovnu ženu? Da li u poslu vrede ista pravila za sve ili postoje neki mali i veliki saveti koje biste uputili ženama u poslovnom svetu?
Smatram da je ostvarena žena i na poslovnom i na privatnom planu ujedno i uspešna žena. Svi imamo neka svoja pravila kojih se držimo. Bitno je da ih sami određujemo i živimo u skadu sa njima.
Koliko je moda važna za PR kao deo neverbalne komunikacije i kakva je Vaša strategija u tom smislu? Da li imate poseban stil oblačenja za pojedine projekte ili omiljene kombinacije, kreatore?
Jedinstven stil u komunikaciji, radu i u načinu oblačenja ostavlja opšti utisak jednog PR menadžera. Lično volim i podržavam kreativnost domaćih dizajnera – kako odeće, tako i obuće.
Šta biste poručili našim čitaocima i budućim PR menadžerima?
Budite svoji i uporni u onome što volite da radite!
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
