“Ne budi lud”, poručuju nam svi. Od obdaništa, preko škola, do roditelja i partnera.
Trezvena stvarnost u kojoj ljudi pokušavaju da žive donosi bezbednost. To je ono što nam žele i društvo, kao i oni što nas vole. Međutim, bezbednost, trezvenost, takođe može biti put u osrednjost. Uspeh, posebno uspeh u poslu, ne trpi osrednjost.
Genijalan? Da. Lud? Naravno!
Da bi se postigao uspeh, neophodna je velika snaga, velika izdržljivost, mogućnost da se istraje, da se vraćaš iz najvećih padova, da nikad ne izgubiš hrabrost. Drugim rečima, da si “lud”.
Ludaci idu protiv ustaljenog, užlebljenog sledeći svoju viziju koja ih ispunjava uverenjem da su na pravom putu, koja ih hrani strašću. Snaga koja izbija iz ludaka ista je ona neobična energija koja struji oko uspešnih, genijalnih, majstora.
“Računa se samo ishod”, uvek mi je govorio moj učitelj. “Nije važno odakle si krenuo, iz koje rupe, iz kog minusa, kakve loše karte su ti podeljene. Nije važno ni koliko si morao da radiš, boriš se, grizeš, kidaš. Nisu važne procene drugih, izgledi koje ti daju, verovatnoća da će biti ovako ili onako. Samo je važno šta postigneš uprkos svemu.”
Šta reći onom ko je pokušao hiljadu puta i propao hiljadu puta, ali se opet vraća u trku i verujući u sebe, priprema se za taj hiljadu i prvi put koji će ga dovesti na vrh. Lud? Da, naravno.
Nije lako održati se na tom putu. Društvo tako nameće da svako od nas želi da bude prihvaćen. Svaki pokušaj masovne individualizacije završava u grotesknom, kao hipsteri koji su “svi drugačiji i svi isti”. To je zato što ne možemo da se otrgnemo želji da budemo kao i drugi, strah da ćemo biti obeleženi kao ludi nemaju jedino – ludaci.
Zato su uspešni oni koji su istrajali uprkos svemu, kad bi osrednji ljudi odavno digli ruke. Priče o uspehu uvek počinju iz dna, iz rupe. Bouvi (David Bowie) se uvek kune da nikad neće zaboraviti provinciju iz koje je došao, Ajnštajnu (Alber Einstein) su rekli da nema pojma s matematikom i da je bolje da odustane, Kejt Mos (Kate Moss) je preniska za manekenku.
Ludi i uspešni ne obaziru se na trezvene izglede. Koji bi uspešni poslovni čovek mogao da uspe da se obazirao na statistiku broja propalih firmi iz branše. Zamislite heroja koji bi trezveno razmišljao i klonio se opasnosti. Zamislite šta bi bilo da je ijedan Olimpijac rekao “uh, mnogo je sjajnih sportista protiv mene, nemam ja tamo šanse da pobedim”.
Pao matematiku. Nije se predao.
Dakle. Ako želite uspeh, moraćete malo da poludite. Malo da postanete crna ovca u belom stadu. Moraćete da uradite nešto ludo. Da krenete u pravcu kojim niko ne ide. Nije jednostavno. Bezbednost krda nalaže da morate da razvijete rogove, mišiće, brzinu, lukavost, istrajnost, kvalitet. Ali ukoliko ostanete ludi i pored toga što vas svi ubeđuju da se vratite u normalnu, imate priliku da uspete.
Niko vam ne garantuje uspeh, čak i kad ste “ludi”. U tome je i ludost hrabrih poduhvata. Samo je pitanje kako želite da živite. U stadu ili van njega.
Ako vam ova tirada nije bila dovoljna, zapitajte se otkud to da čitate ovaj članak?
Da nije bilo dve lude plavuše i jednog ludog mladića kojima su svi govorili da su ludi i da bi trebalo da odustanu, danas ovaj magazin ne bi postojao, niti biste čitali ovaj ludi napis o uspehu ludaka.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
