Ćestitamo! Posle nekoliko krugova razgovora i ispitivanja svih vrsta došli ste do ugovora, dogovora o plati i sad kreće ono pravo. Dolazite na posao i veoma ste uzbuđeni. Pripremite se, čeka vas udarna doza stresa, ali i ushićenja. Evo na šta da obratite pažnju kako ne biste iste nedelje dobili otkaz, već naslov radnika meseca.
Dres kod
E, ovako. U suštini jedino izvitoperene i istripovane korporacije koje pokušavaju da oponašaju velike zapadnjačke konglomerate nameću pravila oblačenja. Pa i tada, “dres kod” služi da maltretira radnike i održava discpilinu, jer ko dođe neprikladno odeven gubi 10% plate. Zvuči sumanuto, ali je tako. Dakle, najpre se raspitajte da li postoje zvanična pravila odevanja. Ukoliko ih nema, pogledajte kako su odeveni ostali zaposleni. Ipak, ne gurajte prst u oko. Potrudite se da sačuvate farmerke, miniće i šarene frizure za kasnije, kada se uverite da je to okej. Bolje je biti malo utegnutiji nego opušteniji od ostalih, bar u prvo vreme. Dakle, sledite neformalna pravila odevanja i čuvajte se perverznjaka koji ih primenjuju kao sredstvo šikaniranja.
Ne kasnite
Gradski prevoz je očajan, gužve u saobraćaju su stravične. To je stvarnost gradskog života. Ipak, potrudite se da krenete dovoljno ranije da biste na posao stigli na vreme. Zapamtite, ljudi ne vole opravdanja i objašnjenja. Ako ste zakasnili, to je jedina činjenica koja poslodavca zanima. Predlažemo vam da se potrudite da prvog meseca nikad ne zakasnite. Možda je firma u rasulu, niko ne mari i sve deluje kao da je totalni raspad, ali možete se gorko kajati kad skapirate da su VAMA to zamerili. Dođite vi na vreme, popijte kafu i pročitajte nešto. Bolje da se malo smorite, nego da se svađate sa šefom već prve nedelje.
Sporije radite i više proveravate
Lako je uzbuditi se i požuriti da se dokažete. Onda nastupe sitne greške i propusti iz kojih ispadnete nesposobniji (nego što jeste, ha-ha). Dakle, izveštaje, formulare, mejlove, proveravajte tri puta – da li je sve pravilno napisano, da li su svi podaci navedeni, da nema nekih pojedinosti koje ste propustili. Ako se spremate za telefonski poziv, ispred sebe držite sve podatke, ukoliko su vam neophodni dodatni materijali, sve lepo pripremite. Bolje je da u prvo vreme misle da ste spori, a temeljni, nego da vrte glavom i obeleže vas kao brljavog radnika.
Držite se po strani
Svaka radna organizacija predstavlja skup ljudi. Ljudi ne vole da rade. Ljudi vole da tračaju. Psiholozi procenjuju da se tek tridesetak posto sveukupne energije firme troši na obavljanje poslova, a sve ostalo su tračanje, politika, klanovi, osvete i druge sitne ljudske strasti. Zvuči neverovatno, ali posao i stručnost često nisu važni koliko činjenica s kim ste dobri, ko vas ne voli, ko ima podatke o svemu što se u firmi događa. Sva je prilika da sva ta strujanja nećete uočiti tokom prvog meseca na poslu. Stoga ne nasedajte na provokacije. Ne tračajte, ne ogovarajte, ne zbližujte se, ne komentarišite. Pustite da vidite najpre ko je samo bučan, a ko zaista ima moć, od koga vam zavisi posao, a ko će gledati da vas sabotira. Znam, znam, zvuči gore nego srednja škola, ali nažalost tako je. Učestvovao sam u projektima koji su koštali stotine hiljada evra i trajali godinama, a nisu ništa proizveli, jer su služili jedino kao poligon za rat između različitih direktora iste kompanije.
Ko pita – ne skita
Sve pitajte. Pitajte koga da pitate. Važno je da dođete do tačnih podataka, o tome kako se obavlja taj i taj posao, kako se popunjava taj i taj formular, koliko dana odmora imate na raspolaganju. Pažljivo izaberite trenutak, a još pažljivije osobu koju ćete pitati. Tražite zvanični odgovor od nadređenih, a ne neformalno objašnjenje podređenih. Biće vremena da naučite šta “prolazi”, a šta ne. Za početak radite po najvišem standardu.
Ne uzimajte slobodne dane
Ma, naravno da smete da tražite odmor i slobodne dane, ali ne tek pošto ste stigli. Bez obzira na lične planove i iznenadne muke, bolje je da se strpite i izdržite. Čuvajte odmor za leto, zimu i praznike. Nema ništa gore od radnika koji tek što je stigao ide na odmor. U suštini nemojte da se zavaravate da je to lična stvar. Ako ste tek došli u firmu, a onda se pročuje da idete dve nedelje na neku luksuznu lokaciju, ostaćete obeleženi. Nikog ne zanima da li ste za taj odmor štedeli godinama ili imate bogatu tetku kojoj idete u goste. Ostaćete obeleženi kao neko kome posao i nije neophodan, neko ko je prikriveni plejboj ili tatina ćerkica.
Iskulirajte društvene mreže
Budite uvereni. Ćim dođete u firmu, svi će da vas potraže na Googleu i Facebooku. Neki zato što hoće da doznaju da li imate dečka (ili devojku), drugi da bi što brže “pročitali” ko ste vi, treći da bi videli gde da vas udare, peti da bi doznali da li ste postigli neke poslovne rezultate. U svakom slučaju, želite da izbegnete da vaš novi šef vidi pijane fotke sa žurke od prošle nedelje. Ne morate da gasite profil, ali pritajite se bar dok ne skapirate u kakvu ste firmu došli.
Da. Dobro ste pročitali. Dolazak u novu firmu je grozno, stresno, neprijatno iskustvo, ali i prožeto ushićenjem, uzbuđenjem, nabijenom energijojm. Ne dopustite da ushićenje prevlada razum, niti da vas oni stresni delovi obeshrabre. Firma je društvena grupa. Posmatrajte to kao dolazak u novo obdanište ili ulazak u družinu klinaca. Kako će vas prihvatiti zavisi od toga da li čoporu prilazite obazrivo ili napadno. Upamtite samo da stupanjem u firmu žrtvujete deo ličnog. Vaše osećanje slobode će biti ugroženo. Kao što vidite mnogo toga što spada u “to je moja stvar”, što postaje i firmin problem, čak pojedinaca koje to uopšte ne bi trebalo da se tiče. Stoga mnogi više vole da ostanu slobodnjaci. Ipak, ukoliko već ulazite u grupu, predlažemo vam da se držite ovih saveta.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.