Traženje posla uglavnom se sastoji od slanja bezbroj prijava sa biografijom, motivacionim pismom i eventualno preporukama. Ako ste duže vreme tražili posao, verovatno znate da ćete na samo manji broj tih prijava dobiti ikakav odgovor. U nekim slučajevima ćete dobiti obaveštenje da je neko drugi primljen, iako niste dobili ni poziv na razgovor. Ali, povremeno ćete, na svoju radost, dobiti obaveštenje da vas je poslodavac uzeo u obzir.
U izvesnom broju slučajeva, u samom pozivu ćete dobiti obaveštenje da, umesto razgovora, treba da polažete test stručnosti, a sa vremenom trajanja testa i ostalim informacijama. Ovo pokazuje da je potencijalnom poslodavcu najvažnija stručnost, i odličan je znak za vas ako zaista imate stručno znanje, ili ste u stanju da se dobro spremite.
Mnogo češće će vas ipak zvati na razgovor za posao. Tu počinje prava avantura.
Može čak da se desi da vam, na vaše zaprepašćenje, odmah po dolasku saopšte da počinjete da radite. Ovo se ipak dešava u jednom od hiljadu slučajeva, i to ako je u pitanju, na primer, konkurs za profesora u državnoj školi koji je raspisan krajem avgusta, ili se traži zamena.
U najvećem broju slučajeva, čeka vas običan, kraći razgovor u kome će vas manje-više pitati iste stvari koje ste već naveli u biografiji, i saopštiti vam informacije o firmi i uslovima posla. Ukoliko se ne desi da budete primljeni, ostaje vam da se pitate na koji način poslodavac namerava da izvrši izbor – možda na osnovu vaše pojave, ili količine entuzijazma koji su mogli da primete na vašem licu, pa i da li je možda razgovor bio samo formalnost, a odluka već prethodno doneta.
Malo ambiciozniji poslodavci postavljaće vam pitanja o ranijim poslovima, o tome koje ste zadatke tačno obavljali, da li vam se dopadao, zašto ste napustili prethodno radno mesto, zašto ste se prijavili za ovaj posao i šta od njega očekujete.
Mnogo češće će vas ipak zvati na razgovor za posao
Međutim, pored ili umesto ovih pitanja koja je logično postavljati kandidatima, na nekim razgovorima će vam postavljati mnogo čudnija i ličnija pitanja. Na primer, ako ste ženskog pola, da li ste udati, da li želite da imate decu i slična pitanja koja poslodavci ne bi smeli da postavljaju. U mnogim zemljama bi mogli da ih tužite za diskriminaciju, ali, nažalost, kod nas ćete morati da trpite. Ponekad ova vrsta ispitivanja prelazi u pravu misteriju, sa pitanjima poput: “Kakav vam je stav prema braku?” i “Da li biste oprostili mužu prevaru?” (?!)
Ponekad će vam, pored razgovora, dati da popunite testove ličnosti. Neki od njih traže da odredite koje karakterne osobine imate, dok drugi služe da pokažu da li patite od poremećaja ličnosti. Sami odlučite da li ćete iskreno odgovarati na pitanja tipa “Kakav odnos imate prema autoritetima?”, bez obzira na to što se ponekad čini očiglednim kakav se odgovor od vas priželjkuje. Ako ništa drugo, ovakvi testovi umeju da budu veoma zabavni, kao da popunjavate neki od popularnih testova iz časopisa ili sa interneta. Umeju da budu zabavni i za poslodavca, recimo kada kandidat pozitivno odgovori na pitanje da li smatra da ga svi gledaju i pričaju o njemu na ulici, i kasnije na razgovoru objasni svoj odgovor: “Zato što sam lep”. Ipak, neće vam biti baš toliko zabavno ako na razgovore za posao putujete iz drugog grada, a poslodavci koji su veoma ozbiljno shvatili proces selekcije vas pozivaju tri ili četiri puta na razmaku od bar nekoliko dana, kako biste uradili više različitih testova i obavili dodatne razgovore.
Naravno, na svakom razgovoru za posao morate da se potrudite da ne kasnite i da se prikladnom odećom, ponašanjem i govorom predstavite u najboljem svetlu. Većina poslodavaca će se takođe truditi da ostavi dobar utisak na vas, ali to nije uvek tako. Dešava se i da poslodavac zakasni nekoliko sati dok ga više kandidata čeka i ne ponudi nikakvo izvinjenje, ili da bude veoma neljubazan i arogantan tokom samog razgovora. Razgovor služi ne samo da poslodavac stekne utisak o kandidatu, već i da kandidat stekne utisak o poslodavcu, pa će bez sumnje biti slučajeva kada ćete zaključiti da određeno radno mesto nije za vas, ili da niste baš toliko očajni da biste prihvatili bilo kakav posao bez obzira na neodgovarajuće uslove.
Izvor fotografije: urbanstandard.rs
Prethodne tekstove iz serijala “Poslovne pustolovine” možete pogledati ovde.
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
