“Kako mi je smešno kada za neku trećerazrednu pevačicu pričaju da je prodala kravu, pa došla u Beograd da snimi CD. Bez €50,000 do €100,000 ne može da se počne ozbiljna estradna karijera, a to bi bilo poveće krdo krava.”
Citat donekle objašnjava čitavu filozofiju o turbo-folk pevačicama i kravama koje su se, ni krive ni dužne, našle prozvane.
Turbo-folk je popularni muzički podžanr nastao u Srbiji tokom ranih devedesetih godina prošlog veka. Iako blisko povezan sa izvođačima iz Srbije i Hrvatske, popularan je i u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama: Bosni i Hercegovini, Republici Makedoniji i Sloveniji. Kasnije, turbo-folk postaje prisutan i u Bugarskoj, Turskoj i Grčkoj, zajedno sa čalgom (bugarski pop-folk), arabeskom (turski muzički žanr nastao pedestih) i lajkom (savremeni grčki muzički žanr). Sličan muzički stil popularan je i u Rumuniji gde je poznat kao menele.
Sam termin turbo-folk skovao je Rambo Amadeus, koristeći ga u šali, krajem osamdesetih kako bi opisao čudni stil sopstvene muzike koja predstavlja kombinaciju raznih stilova i uticaja. U to vreme ovaj termin je bio samo šaljiva fraza koja je predstavljala kombinaciju dva kontradiktorna pojma: turbo, kao asocijacija na savremeni razvoj i folk, simbol tradicionalnog i ruralnog konzervatizma.
Tipični turbo-folk izgled ilustruje Cecina fotografija iz ranih devedesetih. Prapočetak turbo-folka, u svom izvornom smislu, bio je 1991. godine “zahvaljujući” nekim nelegalnim novobeogradskim radio-stanicama.
Uskoro je pod ovim nazivom nastao prepoznatljiv stil. Dugonoge devojke, u kratkim suknjama: Ceca, Mira Škorić, Dragana Mirković, Snežana Babić Sneki i druge, koje su sve bile već popularne pevačice (doduše sa malo umerenijim nastupom), ubrzo prihvataju novi stil, postajući najveće zvezde turbo-folka.
Ovako se počinje i svi to moraju da prođu - svadbarska pevaljka
Mešavina oskudno obučenih mladih žena, lascivnih pokreta na nastupima i stupidnih, lako pamtljivih tekstova pokazale su se kao dobitna kombinacija koja je lansirala brojne karijere i obezbedila nastupe na mnogim televizijskim stanicama širom Srbije.
Onda izdaš ploču, tipa dijamantska
Kada su se iz CNN-a zainteresovali da naprave dokumentarni film o turbo-folku u Srbiji, prva pevačica sa kojom su hteli da rade bila naravno Ceca Raznatović, ali iz dobro poznatih razloga nije mogla da prihvati poziv. Kasnije su imali problem i sa Jelenom Karleušom koja im je tražila mnogo novca. Goga Sekulić je rado prihvatila poziv da bude domaćin ekipe CNN-a i pokuša da na pravi način predstavi turbo-folk u Srbiji, ujedno i noćni život.
Pevačica je sa saradnicima pomenute televizije provela nekoliko dana obilazeći diskoteke, televiziju Pink, muzički studio u kome je tada snimala album i dala sve od sebe da iskoristi priliku da nas predstavi kao gostoprimljiv narod velikog srca. No, pošto je reportaža iz Beograda ugledala svetlost dana, mnogi su nezadovoljni negativno komentarisali snimak.
Na kraju te snima CNN
Kada sam odgledao dokumentarac nisam mogao da se ne zapitam. Ko je bre ovde lud?
Ona, što nije pokazala kulturne znamenitosti Beograda ili ovi drugi što je pljuju iz meni nepoznatih razloga. Pa, ozbiljno, nije došla ekipa iz CNN-a da vidi Kalemegdan ili Avalski toranj, već zbog turbo-folka, a gde je muzika, tu je i provod. Gogica se potrudila da im sve lepo servira. Dobili su šta su hteli, malo muzički studio da im zamaže oči da (ne) zna da peva, te vožnja gradom, drugarice, klubovi, splavovi, alkohol, provod i svi srećni i zadovoljni.
I dok baljezgam ovde o turbo-folku tražeći pravdu, pomislio sam: Što ja ne bih snimio neki single i namlatim se para, samo ne znam da li da pevam o seksu ili o seksu za jednu noć?
Nikola Jakimovski Možda ne zna sta hoće, ali tačno zna sta neće. Ptica skitnica, gde je ljubav tamo putuje. Leto, provod i prijatelje voli najviše na svetu.
