Tvoji prioriteti
To što neko misli da ti je vreme da svijaš gnezdo (da se udaš) umesto što jurcaš okolo, što putuješ i baviš se karijerom, ili da zbog ljubavi zapostavljaš druge važne stvari – to ne govori o tebi i tvojim izborima. Ljudi gledaju sa strane i slika koju vide je površna. Možda je njihov rezon ispravan, ali neka se oni u svojim životima drže tog rezona. Pošto ne možeš nikoga da naučiš da ne osuđuje i ne gura nos gde mu nije mesto, možeš da postaviš granice. A to znači da je jedino što treba da im objasniš to da nije njihovo da preispituju tvoje prioritete.
To što ti zbog nečeg nije žao
Kao što ne treba od drugih da očekuješ da ti rasterete savest kad ti je zbog nečeg žao, tako ne treba da tražiš razumevanje ni za stvari koje si uradila i zbog kojih ti nije žao. Neka svi misle da si bila sebična, da si manipulisala i imala zadnje namere – možda i jesi, ali to si uradila potpuno svesno i namerno i nije ti žao. U suštini, kad se nekome pravdaš i objašnjavaš, zapravo moliš za razumevanje, za dozvolu i potvrdu, za osećaj da nisi sama u tome i da nisi pogrešila. Problem pravdanja je pitanje samopoštovanja. Ako svesno prihvataš da si uradila nešto loše, ili nešto što inače ne bi uradila, jer se kosi sa tvojom savešću, a ipak se uopšte ne osećaš loše zbog toga, sve je u redu sa tvojim samopoštovanjem.
