Potrebno je da postanemo svesni svojih odbrambenih mehanizama, da pomognemo bliskoj osobi da osvesti svoje, da stanemo kada nas ona uvlači u svoju dramu, ili kada mi nešto odigravamo, nastojeći da uvučemo drugog. Potrebno je mnogo obostrane svesti i napora da se postave zdrave granice u odnosima, da se razvije tolerancija koja ni od koga ne pravi žrtvu i da prestane potreba da bilo šta trpimo – da umesto toga postanemo sposobni da sve iskomuniciramo otvoreno i da pronađemo kompromise koji neće nikog ugroziti. To je težak posao, kojim većina parova u neuravnoteženim odnosima trpljenja uopšte nikada i ne počne da se bavi i u kojima se žrtva ili prepusti (dozvoli da nešto vitalno u njoj odumre i ugasi se) i prihvati trajnu nesreću, ili smogne snage i pobegne iz toksičnog odnosa, jer više ne može da trpi.
Najčešće, osvešćivanje potrebe za jačanjem ličnih granica počinje bekstvom iz ugrožavajućeg odnosa, a ako to nije slučaj, tada nas bekstvo samo vodi ka sledećem odnosu u kome ćemo uskoro postati žrtve i početi da trpimo ono od čega smo već bežali, kad je postalo nepodnošljivo.
Ukoliko pronalaziš sebe i svoj partnerski odnos u ovoj priči, krajnje je vreme da se ozbiljno pozabaviš određivanjem toga šta je tvoj problem, a šta problem tvog partnera i započneš sa razgraničavanjem, osvešćivanjem i osnaživanjem.
Izvor fotografija: instagram.com/mood70s
Brankica Milošević
