Recept iz kosmičke kuhinje sadrži želju i nameru, trud i zahvalnost, a mi sami od toga treba da smućkamo tortu, napravimo kućicu na drvetu, oslikamo platno, iskujemo mač… Da doživimo postignuće.
Šta je ono što nas usrećuje? Šta želimo, šta nameravamo da učinimo, koliko smo spremni da se potrudimo i da li smo zahvalni za to iskustvo?
Prosto k’o pasulj – što kaže stara narodna – ali ja ne umem da skuvam pasulj, kao što neko ko pravi carske pasulje na sto načina, ne ume da napiše tekst o sastojcima za sreću. Nekome je jednostavnost prosta, dostižna i funkcionalna u svim oblicima, a nekome je najteži zadatak na svetu, koji nikad ne uspe da obavi do kraja. Nekome je prosto ono što je drugome užasno komplikovano. I obrnuto. Neko nikad nije zadovoljan, a nekog usrećuje mizernost i bol.
Iz razloga kompleksnosti primene prostog recepta, sreća nam ponekad uspeva, a ponekad izmiče. Ako sretnete osobu koja je stalno srećna, sreli ste ludaka koji je pronašao utočište u jednom delu svog uma, ili prosvetljenog, koji je prevazišao ograničenja ljudskosti i samim tim više nije sasvim ljudsko biće. Ili prosvetljenog ludaka, koji se svesno povukao u jedan deo svog uma, ali je taj deo proširio beskrajno, na nama neshvatljiv način.
