Jao, seti se samo kako je bilo lepo kada si bila mala i kada si svake večeri žurila u krevet samo da bi slušala mamu ili tatu kako ti pričaju priče za laku noć dok ti srećna, smirena, sa osmehom na licu i omiljenim medom u rukama toneš u dubok san. Čoveče, kako bi bilo dobro kada bi sada, ovako odrasla i samostalna (kao) imala isti taj osećaj kada se uveče dovučeš u stan i baciš u krevet. I čoveče, kako bi bilo dobro kada bi sada mogla tako dobro da se naspavaš! Ali ne. Tužno, ali istinito, naša priča za laku noć je sada mobilni telefon i društvena mreža po izboru. Lično, preferiram Instagram. A treba li da naglašavam koliko puta sam se samo probudila još umornija nego što sam bila kada sam legla?!
Naravno, jasno je da ovakav način da zaspiš nije nimalo zdrav, a ne obezbeđuje ti ni dobar san. I jasno je da bi bilo skroz kul kada bi i sada mogla slušaš priče za laku noć ne bi li se opustila i zaspala “kao čovek”. Ali, malo te je sramota činjenice da ti je potrebna priča za laku noć?
