Poznato vam je kako stoje stvari sa povredama – potrebno je da sebi date vremena i prostora za oporavak i to ide lagano. Cilj je omogućiti telu da se regeneriše, odmori, sakupi snagu, ojača, da se oporavi. Kada se budete smatrali oporavljenim, možda ćete biti malo slabiji i osetljiviji, ali spremni da nastavite dalje uz više vođenja računa o sebi. 

Sa vašim umom stvari ne idu na isti način. Jedan dan opuštanja uz toplu kupku, umirujuću muziku, mirišljave sveće i meditaciju, neće rešiti vaše probleme i neće vas oporaviti dovoljno da nastavite dalje, hrabro i odvažno. Kada vas životno iskustvo povredi, ne možete se vratiti u prvobitno stanje, jer to iskustvo vas menja iznutra. Ne treba vam oporavak, već lečenje i isceljenje. 


Vaša duša ne može da se oporavi, ona mora da se isceli. Ako pokušavate da se vratite sebi, da budete ona ista osoba koja ste bili pre nego što ste doživeli nešto što vas je duboko povredilo ili traumiralo, to neće uspeti. U slučaju uma i duše, ne možete raditi na oporavku i povratku u stabilno stanje, već morate ići dalje, napred, u promenu. Morate prevazići i odbaciti svoje staro ja. Ponekad morate potpuno promeniti svoj način života. 

Potrebno je da napravite razliku između oporavka i izlečenja – oporavak znači da romantizujete život pre traumatičnog događaja i težite da se vratite tamo, na mesto gde se to što vas je povredilo uopšte nije ni dogodilo. A to je iluzorno i destruktivno. Lečenje znači da prihvatate ono što se dogodilo i da svoju traumu preokrećete u značajno životno iskustvo iz koga učite kako da pronađete svoje istinsko biće, koje je snažno, mudro, fluidno i sposobno da uči, prihvata, oprašta, otpušta i da svako iskustvo integriše u bogatstvo života. 

Comments