Samopoštovanje nije onaj nametljiv stav “ja sam važna osoba, slušajte me, gledajte me, dajte mi pažnju” kojim zrače mnogi ljudi koji nastupaju samopouzdano, ali sa onom dozom arogancije koja podrazumeva da se svet vrti oko njih, da ste vi tu zbog njih i da oni mogu i treba da vam kažu, pokažu i učine sve što smatraju da treba. Osobe koje se reklamiraju ponekad se naprosto hvališu i to je odbojno i neprijatno, nikako ne izaziva poštovanje i svakako ne ukazuje na samopoštovanje. Ali ponekad, osobe sa izrazitim osećanjem samovažnosti imaju dovoljno pameti i takta da se ne reklamiraju nametljivo, ali nalaze načina da vam svojim stavom, tonom i ponašanjem stave do znanja da treba da ispunite njihova očekivanja, da im se divite i da odmah vidite da su oni nešto posebno. To nisu osobe koje biste opisali pridevima “prijatan” i “simpatičan” ali uklopile bi se u opis “težak” i “zahtevan”, jer one imaju tešku energiju, kojom se obrušavaju na ljude oko sebe, zahtevajući pažnju i poštovanje na razne načine. Obe vrste važnih persona nemaju pravo samopouzdanje i pravo samopoštovanje, ali imaju vrlo izražen i prodoran ego, koji im ne dozvoljava da preispituju svoju nesigurnost, nametljivost i potrebu da budu uvaženi, priznati, primećeni.
Osobe koje zaslužuju poštovanje, uopšte ga ne traže. One se prosto tako ponašaju – ukazuju poštovanje svima, pristojne su, vedre, kulturne, komunikativne. Zrače zadovoljstvom, a ne očekivanjima. Ne traže pažnju, ali je skreću, ne traže potvrde, ali ih stalno primaju.
To su zaista veliki ljudi i kad upoznate dovoljno velikih, naučićete da ih prepoznajete među običnim ljudima, među slavnim i popularnim ličnostima, među osobama od znanja i autoriteta u svojim oblastima – i da ih odmah, bez greške razlikujete od onih drugih, koji su putem ka uspehu i veličini poveli najgore delove sebe, sujetu, komplekse, nesigurnost, pakost, prostaštvo.
