Ugledajte se na velike među ljudima. Vrednujte sebe i pronađite svoje istinsko samopoštovanje. Postavite sebi neka bazična pitanja:
Šta osećam prema sebi? Kako tretiram sebe? Da li sam u stanju da ostanem u stanju samopoštovanja i da kreiram čiste misli? Kakvi su moji motivi – da li je to što činim plemenito, ili postoji neki skriveni motiv? Da li su moje reči blagonaklone i da li pokazujem razumevanje prema drugima? Ili su oštre, grube i osuđujuće? Na koji način poštujem sebe?
Dakle, samopoštovanje počinje sa potpunim poštenjem prema sebi. Ne treba da ubeđuješ sebe da su ti motivi ispravni, da želiš samo najbolje i da si velikodušna i plemenita, nego da temeljno preispitaš svoje porive. Ako si poštena prema sebi, otkrićeš da si sebična onda kad želiš da se pokažeš velikodušnom i plemenitom, jer je skriveni motiv želja da izazoveš zahvalnost i poštovanje. Kada ti je zaista na pameti i na srcu jedino dobrobit druge osobe, uopšte te neće biti briga kakva ćeš ispasti. Znaćeš šta je najbolje za drugu osobu i bićeš potpuno svesna da to uopšte nije najbolje za tebe i imaćeš izbor svesnih ljudi – da staviš drugog ispred sebe i žrtvuješ se, ili da činiš samo ono što je najbolje i najkorisnije za tebe.
Veliki ljudi stalno prave teške izbore. I ponekad biraju jedno, a ponekad drugo. Ponekad reše da su u datoj situaciji i trenutku sami sebi najvažniji i da drugi treba da ostanu na drugom mestu, koliko god se bunili i očekivali da njihove potrebe i želje budu zadovoljene. A ponekad odluče da pruže svaku podršku drugoj osobi, po cenu sopstvene udobnosti, dobiti, prosperiteta, duševnog mira. I uopšte ne misle da su zbog toga jako bitni, plemeniti i divni – jer dobro znaju da su samo bili sposobni da donesu jednu tešku odluku.
