Postoji mnogo razloga zbog kojih odugovlačnimo – to što treba da uradimo, ne predstavlja nikakvu prijatnost, odnosno, neprijatno je; “mrzi” nas, nemamo energije da se pokrenemo i ne smatramo da je to nešto hitno (možemo i neki drugi put, kad budemo raspoloženi), strahujemo od preduzimanja akcije i onoga što se dalje može odvijati… Sve su to razumljivi razlozi, ali su zapravo izgovori, kojima dozvoljavamo sebi da i dalje odlažemo, kojima popuštamo svojim slabostima, strahovima, lenjosti. Niko nije neprekidno pun energije i spreman da skoči i dela. Svako je ponekad umoran od odgovornosti i zadataka i pokušava da ponekad pobegne od svakodnevnog pritiska, ali odugovlačenje zaista može da bude bolest, koja truje naš životni stil i utiče na sve aspekte života. Dakle, kako da razumete problem odugovlačenja i da ga rešite?
Stavljate motivaciju ispred akcije
Morate biti raspoloženi da biste nešto uradili. Ali, to je luksuz koji sebi vrlo retko možete da dozvolite. Zapravo, uglavnom morate da radite, odlučujete i delujete bez početnog “pravog raspoloženja”, bez motivacije, i samo se u retkim prilikama vaše raspoloženje i motivacija podudaraju sa vašim zadacima, podržavajući vaše akcije. Ako čekate nadahnuće, ono možda nikad neće nastupiti i nikad nećete uraditi nešto konkretno. Ili će nastupati povremeno i trajati nedovoljno dugo da vas održi u “stvaralačkom zanosu” ili na “radnoj temperaturi”. I tako vam se dešava da stalno imate dobre ideje, koje zatrepere kao prskalice na obodu svesti i ugase se, jer nikada ništa ne preduzmete da ih realizujete.
View this post on Instagram
Čekate da vas obuzme poslovni duh, da se osetite snažnije, samouverenije, da osetite poziv, da vas nešto povuče – jer želite da vam ide lako. Ali, to se ne odvija na taj način i ništa ne ide lako u početku. Tada postoje izazovi, koji testiraju vašu volju, rešenost, disciplinu, sposobnost da se pokrenete iznutra, ne očekujući da vas nešto gura i vuče – vašu hrabrost i snagu. Istina je da vam uopšte nije potrebna motivacija, nadahnuće, raspoloženje – određeno uzvišeno stanje duha – da biste bili produktivni. Sve što vam je potrebno jeste da prestanete da čekate i počnete da delate. Kad jednom počnete, posle izvesnog vremena ćete se prosto „ubaciti“ u odgovarajuće raspoloženje, koje će se pojaviti kroz akciju i svaki sledeći put će vam biti sve jednostavnije da ga dostignete.
Suviše se trudite
Trud je važan, naravno, potrebno je da date sve od sebe, da uložite najviše u ono što želite da postignete. Ali, ponekad ste u startu obeshrabreni pomišljajući da možete uložiti silan napor, a da ne postignete sjajan rezultat. U nastojanju da postignete perfekciju, promašujete suštinu, probijate rokove i dovodite sebe u situaciju da se osećate i delujete nedovoljno sposobno. Ono što neko završi za sat vremena, vi radite ceo radni dan – a na kraju samo vi možete biti zadovoljni postignutim (mada se to retko dešava), a svi ostali nezadovoljni, jer, ako ste deo tima, zbog vas sve kasni. Suviše truda i nedovoljno efikasnosti uklapaju se u vaš model prokrastinacije – vi odlažete završetak posla, jer samo dok je proces u toku, čini vam se da imate sve pod kontrolom (uključujući i svoj osećaj da to što radite nije dovoljno dobro). Zato pišete taj roman već dve godine i nikako da ga završite – slanje konačne verzije izdavaču nije još ni izdaleka na vidiku, iako vam je to cilj. I nikako da diplomirate, iako ste već izabrali temu i znate šta treba da radite.
Sami sebi stvarate pritisak i sami sebi se opirete, a to rezultira bolnim odugovlačanjem stvari koje bi trebalo da vas dovedu do cilja, do vrhunca i ispune vas osećanjem postignuća. Umesto toga, ispunjavaju vas osećanjem krivice i frustracijom. Nalazite se u bolesnom stanju i potrebno vam je da se izlečite. Da naučite da prestanete da se suviše trudite, da shvatite da ne postoji savršenstvo, ili da ono uopšte nije ni potrebno, da se prepustite procesu i dozvolite stvarima da se razvijaju organski, prirodno, bez preteranog obraćanja pažnje i gubljenja vremena na detalje. Budite otvoreni za loše dane, neraspoloženje i ranjivost, budite spremni da kada nemate volje i energije, koristite iskustvo, rutinu, da se oslanjate na profesionalne veštine koje ste razvili.
View this post on Instagram
Niste iskreni prema sebi
Poštenje prema sebi može biti jedan od najvećih izazova sa kojim se u nekom trenutku morate suočiti. Kada odugovlačite, često jednostavno ne želite da uradite ono što treba da se uradi. Ne želite da uđete u dosadan, besmislen, neprijatan posao, koji nema ko drugi osim vas da obavi. Frižider se neće sam isprazniti i očistiti, đubre se neće samo baciti, veš se neće sam okačiti. Razgovor koji treba da obavite neće biti prijatan, možda će biti i izuzetno neprijatan i vi ga odlažete i izvlačite se na sve načine. Kad unapred znate tok i vidite ishode, ne nalazite nimalo izazova.
Jedino zadovoljstvo je ono koje ćete imati kada najzad obavite ono što ste beskrajno odlagali, iako će i ono biti pomućeno pomišlju da ćete taj isti posao opet morati da radite i da ćete opet odugovlačiti i čekati dok ne postane nepodnošljivo. Problem je u tome što ne kažete sebi „mrzim to da radim“ i „neću, dokle god ne budem morala“, nego sebi prebacujete da ste lenji (negativan samogovor), ili se zadovoljavate izgovorom da ste suviše zauzeti i da nemate kad da se bavite tim glupostima. Dakle, nije problem u tome što odlažete dosadan i neprijatan posao (svi to radimo), nego što lažete sebe, a laži truju vaš mentalni prostor i sabotiraju vas iznutra.
Bolest odugovlačenja je očigledno kompleksna i lečenje zahteva određenu strategiju, način da pristupite sebi, da bolje upravljate svojim vremenom, da štedite energiju (da je ne rasipate na nevažne stvari i da je nadoknađujete kada je potrošite), pa pokušajte da sebi olakšate pritisak prema sledećim uputstvima:
