Hipersenzitivnu prirodu imaju one osobe koje više i dublje osećaju i proživljavaju, duže procesuiraju ono što im se dešava, puno razmišljaju o uzrocima i posledicama, ne zaključuju brzo i teško odustaju. Treba im više vremena da iscele emotivne povrede, a lako ih zadobijaju, jer ih sve duboko dotiče. Oni troše puno energije nastojeći da shvate i prihvate ponašanje drugih, da se orijentišu u odnosima i da razumeju razliku između drugih i sebe (i prihvate to da većinu ljudi ta razlika uopšte ne zanima i da svet mere prema svojim merama i uverenjima, ne uviđajući koliko je to ograničavajuće). Preosetljive osobe mnogo osećaju, mnogo razmišljaju i mnogo pate zbog sveukupne ljudske gluposti, brutalnosti, primitivnosti.
Potreban im je lični mir i stabilno mesto u društvu, da bi kompenzovali svoju preosetljivost, a to postižu, ispunjavajući ove potrebe:
Tišina i samoća
Boravak među svetom ih sluđuje i iscrpljuje, oni ne mogu da budu stalno okruženi ljudima i da neprekidno imaju interakcije. Potrebno im je vreme za procesuiranje, na dnevnom nivou. Zato radije ostaju kod kuće uveče, nego da izađu sa društvom i pre će odabrati dugu šetnju, nego boravak u nekom zatvorenom prostoru. Oni dobro funkcionišu sami i samoća, mir i tišina su im neophodni da bi obnovili izvore energije i da bi opet mogli da podnesu zahteve svakodnevice.
Boravak u prirodi
Potrebno im je da taj mir i samoću osete u kontaktu sa prirodom. Ako ne mogu da odu u šumu, planinu, ili pored neke vode, jer to zahteva organizovanje izleta i učešće drugih, jednostavno će otići u park i sunčati se na klupi, gledati u nebo i lišće, slušati ptice. Osetljivi tipovi moraju često da se povlače iz toka urbanog života, koji je za njih previše stresan zbog samog svog užurbanog ritma. Da bi nahranili svoju dušu, povezali se sa sobom i opustili, potrebno im je da se osećaju kao deo prirode, da napajaju svoj pogled zelenilom drveća i plavetnilom neba, da slušaju zvuke prirode i ne misle ni o čemu.
Lenstvovanje
Veoma osetljive osobe imaju jaku potrebu za praznim hodom u dnevnom rasporedu – one nisu u stanju da jurišaju iz jedne aktivnosti u drugu bez predaha i potrebno im je vreme za lenstovanje – trenuci u kojima ne moraju ništa da rade i nikuda da idu, već mogu da se posvete razmišljanju i osluškivanju sebe. Savremeni psiholozi se slažu u zaključku da se umetnički senzibilitet i kreativnost razvija i napaja baš u tim trenucima praznog hoda, odnosno da je lenstvovanje suštinska potreba svih senzitivaca, koji svet percepiraju i osećaju dublje, dramatičnije i kompleksnije od ostalih.
