Osećanja su naš „sistem ranog upozoravanja“, a povezivanje sa osećanjima predstavlja podešavanje emocionalnog prijemnika, kako bismo „hvatali“ signale koji naš um (svesni i nesvesni) stalno odašilju.
Ljudi su prečesto odsečeni od svojih osećanja i ne koriste ovaj suptilni upozoravajući sistem, kojim smo svi opremljeni. Naučeni smo da slušamo telesne signale – kad nas nešto boli, muka nam je, osećamo slabost, imamo temperaturu, na to i te kako obraćamo pažnju, jer nas sprečava da normalno funkcionišemo.
View this post on Instagram
Koliko instinktivno proveramo svoje fizičko stanje, toliko nemamo naviku i poriv da proveramo svoje misli i osećanja – ne razmatramo unutrašnji sadržaj koji navire, već se instinktivno branimo od njega i potiskujemo.
Lako je prevideti svoje misli i osećanja – to nisu povrede koje krvare i bole, bar ne vidljivo, ali one ipak imaju najveći uticaj na naše živote. Povezivanje sa osećanjima je od suštinske važnosti za razumevanje sebe i lični razvoj, kao i za kvalitet života. Vaše zadovoljstvo sobom i uživanje u životu u najvećoj meri zavise od toga koliko ste svesni sebe i ukorenjeni u svojoj stvarnosti.
Povezivanje sa osećanjima i (ne)svesni izbori
Mi biramo da budemo nesrećni i nezadovoljni – i to je istina, koliko god apsurdno zvučalo. Zašto bi iko normalan izabrao da bude nesrećan i nezadovoljan? Međutim, izbori koje pravimo često nisu svesni, a impuls da potiskujemo osećanja ogleda se i u nevoljnosti da pravimo izbore – ali, nebiranje je takođe izbor.
Kvalitet života u velikoj meri zavisi od toga koliko ograničavamo patnju, dok istovremeno povećavamo uživanje. Ali to ne znači gutanje pilula protiv bolova i ludi provod svake noći – često, naši užici su površni i predstavljaju načine da otupimo bol (kao kad popijemo nešto protiv bolova) koji nam izazivaju osećanja sa kojima ne želimo da se suočavamo.
Ograničavanje patnje i povećanje zadovoljstva je upravo rad sa unutrašnjim sadržajima, svesnost, suočavanje, procesuiranje, uviđanje, širenje perspektive, promena obrazaca ponašanja. I izgleda da je to najteži posao, jer ga toliko izbegava, birajući anesteziranje površnim zadovoljstvima, zadovoljavanje ega umesto ispunjavanje duše.
Ako želite da se razvijate, osvešćujete i integrišete, povezivanje sa osećanjima i udubljivanje u svoje unutrašnje sadržaje je ono čime se morate baviti.
Pročitajte i ovo: Osnovna osećanja od kojih se sastoji vaše emocionalno bogatstvo
Načini za povezivanje sa osećanjima
Naučite da usporite i fokusirate se – dišite
Život je užurban i svakodnevica vas često ostavlja bez daha – figurativno i bukvalno. Kada ste napeti i jurite rokove, dišete plitko ili zadržavate dah, a napetost se skuplja u vratu i ramenima – telo se ponaša kao da dižete i držite veliki teret, a vi to zapravo i radite, mentalno. U tim trenucima ste potpuno u glavi, najdalje moguće od svog tela i svojih osećanja – emocije su utemeljene u telu i često se manifestuju kroz bolove i nelagodnosti koje pokušavate da ublažite.
Disanje vas vraća u telo, održava uzemljenje i donosi mentalnu jasnoću. Ako veći deo dana zadržavate dah i nosite teret na ramenima, razvićete fizičke smetnje, bolove u ramenom pojasu, okoštavanje, glavobolje…
Zato se setite da dišete. Pravite svesne pauze za svesno disanje. Dovoljno je da nekoliko minuta obratite pažnju na svaki udah i izdah i osetite kako napetost napušta vaša ramena i vrat. Protegnite se, ispravite leđa i dišite, povećajte dotok kiseonika u mozak, to će vas umiriti i stabilizovati. Uvođenje svesnog disanja u naviku povećava svesnost i olakšava povezivanje sa osećanjima.
Povezivanje sa osećanjima i samoposmatranje
Posmatrajte šta vam se dešava u telu i umu – bavite se introspekcijom, koristite um kao alat za detekciju i procesuiranje. Uvedite ga u svoje telo i postanite svesni svog fizičkog stanja – proverite da li osećate nelagodnost negde u telu, oslušnite kako vam kuca srce, da li negde osećate pritisak ili bol – sve to mogu biti pokazatelji različitih fizičkih i emocionalnih stanja. Samoposmatranje vam omogućava da primate signale svog tela i svojih osećanja, da biste znali da li nešto treba ili ne treba da radite.
View this post on Instagram
Povezivanje sa mislima i osećanjima putem meditacije
Meditacija je odličan način da prepoznate svoje misli i osećanja – da posmatrate sebe – bez vezivanja, zaključivanja i osuđivanja.
I, naravno, počinje svesnim disanjem – usredsredite se na udah brojeći do četiri, zadržite dah brojeći do četiri, izdahnite brojeći do četiri (na nekom mirnom i tihom mestu). Dišite tako dok se ne opustite i umirite, postavljajući ton za meditaciju. Zatim dozvolite svojim emocijama da teku – ali ne dozvolite da vas taj tok ponese. To je praksa u kojoj mentalno posmatrate i prepoznajete osećanja, ali ne dozvoljavate da vas ona zanesu – gledate ih, kao da ne pripadaju vama. Posmatrajte ih, ali ne morate da razgovarate sa njima.
Osetite kako bes, strah, anksioznost, strast, stid, radost i sve druge emocije prolaze kroz vas. Posmatrajte misli koje su sa njima povezane –zapisivanje svojih zapažanja u dnevnik može biti od pomoći kada ih ponovo pregledate kasnije.
Preispitajte svoja osećanja
Sa smirenim telom i umom, zapitajte se kako se zaista osećate. Konkretizujte svoje preispitivanje što je više moguće, da biste prepoznali okidače. Razmislite kako se osećate zbog toga što oklevate da budete iskreni prema nekome, zbog nečeg što ste rekli ili uradili, ili što je neko drugi rekao ili uradio.
Postavljanje konkretnih pitanja može vas dovesti do neprijatnih i bolnih istina. Na primer, ako pitate sebe zašto ste bili pakosni prema prijateljici ili koleginici, možete shvatiti da ste želeli da je povredite. Ispitujući dalje svoje motive, možete shvatiti da ste želeli da je povredite, jer joj zbog nečeg zavidite, smatrate da ima nešto što vi priželjkujete, a što vama nedostaje oduvek – nastavljajući dalje i dublje, možete doći do neispunjenih emocionalnih potreba iz detinjstva i do svoje zaglavljenosti u tim neisprocesuiranim povredama i traumama. Ali, iako su ovakvi uvidi bolni, oni su istovremeno oslobađajući i donose vam olakšanje – kada znate šta je problem i gde je nastala povreda, možete se time pozabaviti.
Koristeći ove jednostavne prakse povezivanja sa osećanjima, pretvarajući ih u svakodnevne navike i rituale, vremenom ćete povećati kvalitet svog životnog iskustva i svoje zadovoljstvo sobom – budite strpljivi, to je proces koji traje.
Pročitajte i ovo: Kako da razumete svoja pomešana osećanja i učite iz njih
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
