Kada ste u vezi oboje srećni, onda ste i pozitivni, prosta je jednačina odnosa, u kojoj je pozitivnost zbir vašeg obostranog osećanja zadovoljstva i sreće. Ta pozitivnost odnosi se na način kako jedno drugo doživljavate i da li, kada se desi neki nesporazum, neki “kratak spoj” imate pozitivne ili negativne pretpostavke jedno o drugom.
Ako je partner svađalački raspoložen, pozitivna pretpostavka je da ima loš dan i da je nervozan zbog nečeg (što nema direktne veze sa nama), ako se ne javlja i kasni, pretpostavljamo da ima razloga i da je sprečen, ako nam neko nešto kaže o partneru što ne zvuči prijatno (kao to da ga je neko video sa nekom drugom osobom u situaciji koja može da izazove sumnju), ostajemo neutralni i distanciramo se od onoga što smo čuli, čekajući da nam partner pruži objašnjenje i ne pokazujemo pred tom drugom osobom da smo skloni da posumnjamo u partnera.
To su pozitivne pretpostavke – kad partneru verujemo, kad smo srećni sa njim i znamo da je on srećan sa nama, nema razloga da imamo negativne i osuđujuće pretpostavke.
U vezama u kojima su partneri srećni, svako loše ponašanje i negativnost smatra se neobičnom pojavom, koju treba analizirati, razgovarati o njoj i razumeti motive koji navode partnera da se ponaša neobično – želimo da znamo o čemu se radi i želimo da pomognemo partneru jer pretpostavljamo da se loše ponaša zato što se loše oseća, jer ima neki problem i potrebna mu je podrška i razumevanje.
