Pronalaženje mira
Patnju stvaraju naše misli, naša očekivanja, otpor prema onome što se događa, neprihvatanje bolova, žalosti, strahova, besa – kada se opiremo, najveći deo svoje energije ulažemo u bežanje od onoga što treba da prihvatimo. Držimo se starih povreda, umesto da proživljavamo sadašnja iskustva. Strepimo do budućnosti, ili se nadamo da će nam ona doneti željena rešenja i opet se izmeštamo iz sadašnjosti. Boravak u sadašnjosti ne znači da smo zaštićeni od patnje i bola, nego da smo sposobni da koristimo svoju moć da otpuštamo i opraštamo, da uživamo u dobrim i lepim stvarima čak i onda kad smo tužni i povređeni. Kada ne osuđujemo, nego samo prihvatamo, pronalazimo mir i patnja dobija svoj smisao i gubi moć da nas proguta i uništi.
Poštovanje bola
Umesto da ga blokiramo i lišavamo topline, pokušajmo da poštujemo svoju bol. Da je prigrlimo sa svešću da ona ima mesto u našem životu i da treba da je proživimo.
Dišite kroz svoju bol – sa svakim udahom zamislite kako dah ispunjava svaki kutak vašeg tela i bića životom, ljubavlju, toplinom, dostojanstvom. Znajte da istinska radost nije odsutnost ili suprotnost od tuge i bola, već spremnost da se sve prigrli.
Prihvatanje nije čin, nego svest o onom što jeste
Kako da prihvatimo nešto što je neprijatno, bolno, užasno? Ali kako da ne prihvatimo, kad to već jeste – tu je, postoji, traži da se sa tim suočimo, a ne da se opiremo i branimo. Prihvatanje nije nešto što treba da radiš, nekakav čin, nego svest o realnosti. O onome što jeste u sadašnjem trenutku. Priznanje da zaista vidimo, osećamo i proživljavamo. Prihvatanje nije prijatno i ne štiti od povređivanja, ali je najmoćniji alat duhovnog buđenja, jer je u direktnoj sprezi sa svešću.
Dopustite svim nagonima, osećanjima, frustracijama, dosadi, strahovima, razočaranjima, pa čak i očaju, da se pojave i budu deo vas. Jer to je ono što jeste i što se dešava u sadašnjosti.
Budite svesni svega što osećate, to je prihvatanje.
