Poziv na duhovno buđenje

Zauvek ne postoji

Postoji samo sada. To je jedino mesto gde imamo moć. Ponekad je i razmišljanje o sutrašnjem danu previše. Zato samo treba da budemo prisutni.

Da prihvatimo i svoje posrtanje, da cenimo svoju spoznaju da smo izgubljeni, preplašeni, dezorijentisani. Tako se oseća onaj ko se probudio iz sna – bunovno. U nama postoji mnogo inteligencije i unutrašnjih izvora mudrosti i vođstva, sposobni smo da razumemo, povezujemo, uviđamo i da menjamo stavove i mišljenja za koja utvrdimo da nisu validna. Ali ne treba da pokušavamo da budemo odlični, sjajni, savršeni, dovoljno je da budemo skromni – sumnja i razočaranje su naši prijatelji na putu duhovnog buđenja. A ta staza ne vodi nikakvom cilju, to smo samo mi, ono što jesmo u sadašnjem trenutku. Ne postoji slika uspeha koji treba da ostvarimo i ne možemo da pogrešimo, kad pred nama ne stoji ništa sa čime ćemo se upoređivati.

Mi smo život

Život nije nešto što nam se događa, što prolazi kroz nas, ili pored nas, ako odbijamo da se probudimo. Život smo mi sami. Mi smo njegovi nosioci, domaćini, realizatori, mi smo odgovorni za taj život koji nam je dat i dužni smo da ga negujemo, čuvamo, hranimo i volimo baš kao što bismo čuvali bilo koje živo biće koje nam je povereno. Život nam ništa ne duguje i ništa nam nije kriv. Isceljenje je moguće kada kažemo DA mestu na kome se nalazimo, čak i onda kada niste tamo gde želimo da budemo. Imajte poverenja i znajte da ponekad ne možete imati poverenja. Budite to što jeste i znajte da ćete sumnjati u sebe, budite svesni i znajte da nećete uvek biti svesni, budite prisutni u sadašnjosti i znajte da ćete se ponekad izgubiti. To je duhovno buđenje.