Svi to radimo. Svojim rukama posežemo za sadržajem tuđih mozgova, odmeravamo temperaturu vode, količinu i kvalitet sapunice, vreme namakanja, jačinu pritiska. Svaki put kad se naložimo na nešto, mozak nam je ispran. Svaki put kad nekoga pokušamo da pridobijemo za ono na šta smo naloženi, zapravo pokušavamo da nekome isperemo mozak. Strast uverenja nam pomaže u tome.
Može li istina da ispere mozak?
I te kako. Naspram procedure invazivnog mašinskog, ili suptilnog ručnog pranja, istina deluje kao pranje vodom iz planinskog izvora, dok se zaprljani delovi trljaju pepelom organskog porekla. Istina je abrazivna. Grebe i struže i odjednom te zapljusne, tako da ti se kičma naježi. Istina daje iznenadne uvide u stereotipe kojima smo porobljeni, u načine na koje sarađujemo sa mašinom za pranje mozgova i na koji (rado) podležemo ručnom pranju. Razlika je u tome što istinom jedino sami sebi možemo oprati mozak. Neko drugi može da nam ponudi alate i gotove uvide, ali nešto u nama mora za tim da posegne i da ih preuzme i primeni.
Velika je odgovornost svesnosti. I sve je veća. I da, postoje i oni koji se potpuno odgovorno i svesno bave ručnim ispiranjem mozga za sopstvene potrebe i ciljeve. Pa ti sad budi glup i nesvestan i veruj da je to baš ljudski.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
